МОМИР СТОЈАНОВИЋ: Турска служба опремила ОБА за прислушкивање?

Бивши начелник Војно-безбједносне агенције Србије Момир Стојановић рекао је да не вјерује да Обавјештајно-безбједносна агенција БиХ има капацитете да прислушкује Владу Србије, те да се поставља питање да ли је таквим апаратима опремила обавјештајна служба Турске, чији је интерес повратак на Балкан.

Он је навео да је опште познато да иза ОБА стоји превасходно турска обавјештајна служба, али да је питање да ли је ОБА технолошки, организационо и кадровски оспособљена да може да прислушкује Владу Србије.

„Ја не верујем, с обзиром на капацитете које има, да она то може. Једино уколико је неки ментор или неки `виши тата` није опремио таквим уређајима“, каже он.

Стојановић сумња да је БиХ то радила за сопствене потребе. „Биће да је радила за потребе неког `већег брата`, рецимо обавештајне службе Турске“, додао је он.

Он је оцијенио да је интерес Турске повратак на Балкан и сфере утицаја које је некада имала на Балкану.

„Турска је све више економски присутна на Балкану, кроз улагање у Србији, па и у окружењу. Како ће се вратити политички и да ли ће, то је питање. Али, мислим да Турска има изузетне аспирације да поврати свој утицај до граница ријеке Дунава и Саве“, истакао је Стојановић.

Према његовим ријечима, информација коју изнио предсједик Републике Српске Милорад Додик да ОБА прислушкује српске и хрватске политичаре, заслужује да институције у сектору безбједности добро преиспитају свој рад и изанализирају да ли је то могуће и гдје су пропусти.

„Оне су дужне да контраобавјештајно штите одређене државне податке, па и податке којима располажу личности од посебног значаја за државу и безбједност земље. Оне штите како личности, тако и податке“, истакао је Стојановић.

Он је рекао да би на потезу требало да буде Министарство спољних послова Србије, које би морало да то разјасни са властима БиХ /Савјетом министара БиХ/, јер немогуће је причати о помирењу и добросусједским односима на Балкану, а да једна земља нелегално прислушкује владу друге.

„То говори о неискрености и лошим намјерама“, истакао је Стојановић.

Он је рекао да се прислушкивању може супротставити тако што ће институције и све службе безбједности на нивоу и Републике Српске и Србије дјеловати кохерентно, размјењивати податке, заједнички договарати задатке.

„Потребно је да се службе баве контраобавјештајном заштитом, а не активностима политичких неистомишљеника, да се баве оним што им пише у закону, да контраобавјештајно штите владу, истакнуте личности у влади, да размјењују информације“, каже Стојановић.

Он је рекао да је питање каква је контраобавјештајна заштита Владе Србије, како је организована, како функционише и да ли има пропуста да може да се говори да „цуре подаци“, односно да неко други, који је непријатељски расположен према Србији, може доћи до тих података.