Митрополит Јоаникије у Цетињском манастиру: Обичај крсне славе морамо одржати и у временима ове заразе

Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас, на Аранђеловдан – своју крсну славу Свету службу Божију у Цетињском манастиру.

Саслуживало му је цетињско свештенство и свештеномонаштво.

Протојереј Остоја Кнежевић казао је у литургијској проповиједи након читања Јеванђеља да је смисао нашег живота да наше име буде записано на небесима.

“И то је смисао свих наших трудова и борби духовних, и свега онога што радимо и чему стремимо у нашем земаљском животу”, рекао је отац Остоја.

Додао је да богатство никоме није гарант пропасти, као што ни сиромаштво никоме није гарант спасења.

“Гарант је оно чиме се богати срце наше, чиме се богати душа наша”, казао је отац Остоја тумачећи данашњу јеванђелску причу о богаташу и Лазару.

Говорећи о данашњем празнику, подсјетио је да Свети Јустин Ћелијски Светог архистратига Михаила назива првим хришћанином, пророком и апостолом.

“Онога архистратига који је у ономе страшноме моменту, када је велики анђео Луцифер отпао од Бога и када је дошло до велике побуне и смутње унутар небеских војски, рекао: Стојмо смјерно, стојмо са страхом. И који је отријезнио војске небеске да су опет почеле да пјевају: Свет, свет,свет Господ Саваот, пуно је небо и земља славе Његове“, рекао је он.

Као што он бдије над небеском војском, додао је отац Остоја, тако анђели небески бдију над нама.

“Мноштво је свједочанстава учешћа светих анђела Божјих у домостроју нашега спасења. Па и сам почетак домостроја спасења рода људскога освједочен је јављањем архангела Гаврила Пресветој Богородици и доношењем благовијести о њеној мисији у спасењу рода људскога. Зато Светог архангела Михаила многи и прослављамо. Прославља се овај празник данас и овдје. Слави га и наш Митрополит као своје крсно име”, казао је отац Остоја честитајући Владици Јоаникију и свим данашњим свечарима славу.

Након отпуста, Митрополит Јоаникије је рекао да је живот небеских сила служба Богу, пјесма Богу и величање славе Божије и дивљење Његовоме величанству.

“Али, истовремено и извршавање воље Божије. Наравно, када говоримо о овоме празнику, скоро је обавезно увијек да поменемо и то да је један од врховних вођа анђелских сила, који је био раван Светоме арханђелу Михаилу, отпао са својим легионом. То је Сатанаило, који се био погордио и позавидио Богу на Његовој величанственој слави, па је желио на лукав и подмукао начин да приграби ту славу себи. Та драма се, дакле, одвила на небесима у некој предисторији свега што знамо о стварању свијета и што знамо из Откривења Божијега”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Владика је нагласио да се то што се некада одиграло на небесима много често упечаћује у нашој историји.

Додао је да Свети архистратизи и остале Небеске силе служе Богу, али по Божјој заповијести служе и спасењу рода људскога.

“Свако ко се крштава добија на крштењу анђела чувара, тако да данас сви славимо – сви имамо свог анђела чувара”, рекао је он.

Додао је да Бог поштује слободу људи и да се анђео чувар повлачи кад човјек одлута, али да се враћа чим се човјек врати.

Владика је рекао да је човјеку својствено да одлута, али и да се врати, да увиди да је погријешио.

“То је човјек. Једино ђаво нема способности да се врати и да увиди да је погријешио, него остаје упоран до краја. Можда је и свјесан да је погријешио, али нема снаге да се врати. То је његов пакао”, казао је Владика.

Митрополит црногорско-приморски је рекао да је славу небеску најљепше у нашем народу опјевао Његош у Лучи микрокозма.

“То што он пише о служби анђела Божјих потпуно је у сагласности са библијским предањем. А наши вељи критичари, научници, многи од њих, не сви, су говорили да Његош нема никакве везе са Библијом и са вјером… Па су са том причом рушили и цркву на Ловћену. Али, не само у нашем народу, него то је једна од најљепших поема на свјетском нивоу написаних у славу Божју. Сигурно у појединим стварима најљепша”, рекао је Митрополит Јоаникије.

Митрополит Јоаникије је рекао да нам је пандемија короне помогла да се вратимо слави на прави начин.

“Слава није у томе да има што више јела и пића и што више гостију и уживања, него што више вјере, што више љубави, што више доброте, али, богме, све и са одређеном мјером и скромношћу. Наше славе су биле господствене и отмене. Није било напијања, препијања и преједања. Славило се да све буде свето и честито и миломе Богу приступачно”, истакао је Митрополит Јоаникије.

Казао је да обичај крсне славе морамо одржати и у временима ове заразе.

“Да се крсна свијећа не претули, да кум кума не заборави, да пријатељ пријатеља не заборави, да се видимо и чујемо иако треба поштовати епидемиолошке мјере”, казао је Митрополит Јоаникије.