„Да вратимо утамниченог Петра Другог Ловћенског Тајновидца из оно паганског маузолеја у цркву коју је он саградио и пројектовао за свога стрица Светога Петра и за свој гроб. Он је оставио проклетство на своје Црногорце ако га ту не сахране. Онда су му рекли били чак и његови главари — „Па доћи ће Турци главу да ти посијеку“. А он је одговорио — „Ја вам рекох, проклети били ако ме не сахранили“, подсјетио је владика.

Он је током бесједе на Михољској Превлаци примјетио да сада неки у Црној Гори узвикују — „Никад више 1918“, што, како каже, значи никад више јединство од окупатора, слобода и ослобођење.

„Да (умјесто тога) кажу никад више 1916. када је Аустроугарска окупирала Црну Гору. Када је несрећни и велики краљ Никола капитулирао и напистио и своју војску и свој народ, и отишао некуд за Француску па се после чудио што неће Црногорци да га приме, него су гласали после да он буде смијењен. Он је сам себе смијенио тим чином. Одрекао се онога у што је уградио био сав свој живот током 60 година његовог владања. Властољубље је најопакија болест која влада до данашњега дана“, казао је митрополит.

Он је оцијенио да су на одлуку краља Николе да 1916. године капитулира црногорска војска нажалост утицали његови синови који су били аустрофили и германофили, и које једноставно није било брига.

„Намјесто да је и та војска отишла са његовим унуком Александром преко Албаније на Крф. Ипак један велики број око 2.500, међу којима су већина били Бокељи, су ипак отишли заједно са србијанском војском на Крф и после 1918. године дошли да ослобађају Црну Гору, а ови сада кажу никад више то ослобођење. Што значи да капитулацију треба да славимо. 1916. годину која је најсрамнији чин Црне Горе и црногорске војске. Никада црногорска војска није капитулирала, а 1916. је капитулирала“, казао је митрополит.

Враћајући се на причу о обнови Његошеве капеле на Ловћену, он је поручио да садашњи маузолеј на Ловћену треба да остане, али да Његош треба да се врати у своју цркву и да се обнови црква онаква каква је била првобитна, и каква је била и обновљена 1920. године након што су је аустроугари срушили.

Подсјетио је и да је велики владика Николај обраћајући се на Ловћену краљу Александру Карђорђевићу по обнови Његошеве капеле казао: „На кољена Ваше височанство, налазимо се на крову наше државе!“