Митрополија црногорско-приморска: Антисрпска и антицрквена хистерија на Цетињу – Да ли је ово апартхејд?

Цетињски манастир, Фото: Митрополија

Због све израженије антисрпске и антицрквене кампање у дијелу цетињске јавности, Митрополија црногорско-приморска  упутила је званично саопштење које преносимо у цјелости:

,,Антисрпска и антицрквена хистерија која се ових дана развила у једном веома гласном и изузетно нетрпељивом, али, срећом, невеликом дијелу цетињског друштва, представља кап која је збиља прелила чашу и претворила се у отворени покушај апартхејда који те групе спроводе на Цетињу.

Кампања је започела тиме што су двије особе (од којих је један свештеник докторанд – мастер теологије са Аристотеловог универзитета у Солуну, а други дипломирани теолог), који имају задужење да се старају о богатој архивској грађи Митрополије, закључиле уговоре о волонтерском раду у Државном архиву Црне Горе на Цетињу, ради унапријеђења својих вјештина ради квалитетнијег чувања и одржавања црквених архива, који су, ваљда то не треба објашњавати, дио свеукупне архивске баштине наше земље.

Ова намјера је, ипак, наишла на запрепашћујући и врло опасан однос познатих адреса, које су сумњичиле нашу Цркву да, у спрези са руководством Државног архива, има некакве задње намјере у вези са архивском грађом. У томе су предњачили професори једне цетињске вануниверзитетске високошколске установе са низом текстова, а један универзитетски професор је будуће волонтере називали горим по Архив од термита.

Све је кулминирало шовинистичко-расистичким предлогом жалосног градоначелника Цетиња, који је   “разумио забринутост грађана” и дошао на “сјајну” идеју да се волонтерима дозволи ангажовање, али да се процес њиховог волонтирања “одвија ван зграде Државног архива”.

Заиста – “генијално“, мада не и толико оригинално.

Идеје које смо чули од професорȃ, групе грађана и градоначелника већ личе на неке које смо имали прилике да видимо у историји. На примјер, идеја да се припадницима једне расе “дозволи” да се возе аутобусима, али само на за то означеним мјестима. Не са “нормалним” свијетом.

Или можда као она, једнако “генијална” замисао да се, ради њихове “безбједности” и избјегавања “узнемирења” грађана, видним обиљежјима означе припадници једног народа и да им се не дозволи обављање неких дјелатности, да не би, је ли, грађани били “забринути”.

Овакво дискриминаторско понашање тих професора и градоначелника и цијеле те групе несрећних, у мржњи заробљених људи, мора да престане одмах.

Позивамо све надлежне државне органе да испитају све околности и да, у складу са законом, утврде да ли се у радњама и јавним ставовима ових “забринутих” стичу елементи кривичне, прекршајне или неке друге одговорности.

Питамо се колико још антисрпске и антицрквене мржње и дискриминације треба да се излије у јавном простору Црне Горе да би институције адекватно на то реаговале?

Вјерујемо да има мјеста и да се огласи макар једна од стотина НВО које се свакодневно боре против дискриминације, мада неке од њих понекад и саме учествују у антицрквеним кампањама.

Иако смо посљедњих деценија навикли на оно на шта никад није требало да се навикнемо, нити је требало да томе икад уопште будемо изложени, позивамо све носиоце највиших државних и локалних власти, као и политичке партије, да се јавно изјасне о овим шовинистичко-расистичким идејама и коментарима.

Ћутање је, нарочито у оваквим драстичним случајевима, без икакве сумње, знак одобравања мрзитељских ставова.

За овакав расизам и мржњу не може и не треба да постоји простор у цивилизованом друштву“.