МИРОСЛАВ ЛАЈЧАК: Реците народу на Западном Балкану ко вам највише помаже

Специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак изјавио је да очекује и да тражи од водећих лидера на Западном Балкану да више говоре својим грађанима о томе колико је регион близак ЕУ и обрнуто, као и колико Унија помаже грађанима у региону у тешким временима.

„Искрено се надам да ће пандемија допринети да се схвати колико је регион близак ЕУ и обрнуто. И ја очекујем, чак захтевам од водећих политичара да то кажу својим људима, да би људи знали ко им помаже када пролазе кроз тешке периоде”, каже Лајчак.

Он истиче да је на политичарима да говоре својим грађанима и да прикажу праву слику ко им помаже.

„Свака криза је могућност и желим да верујем да је ковид криза могућност за што мање ретрогадне националистичке агенде и више прагматичне и ка будућности усмерене агенде. Желите да будете део ЕУ, онда дајте нам јасну слику да се приближавате ЕУ”, истакао је Лајчак.

На питање да ли очекује више рационалности, а мање национализма у региону, Лајчак је на форуму „Бити сигуран” рекао да би волео да одговори потврдно, али да је на Балкану симболизам јако битан, а да је историја још увек део политичке агенде код многих политичара.

„Морам да кажем да ми је један од водећих политичара у региону рекао да, када прича грађанима о економији, радним местима, они не слушају. Онда, каже ми, он почне са слоганима и они аплаудирају”, каже Лајчак и додаје да ће то бити тако још неко време.

Европска интеграција, наглашава он, мора да остане стратешко опредељење за све земље у региону.

„Знамо да је овај процес почео 2003. у Солуну, али и даље је у току. И да цитирам председницу ЕК Урсулу фон дер Лајен, која је рекла да је будућност целог региона у ЕУ, ми делимо исту историју, исту судбину. Западни Балкан је део Уније, а не само зауставна тачна на ‘Путу свиле’“, тврди Лајчак.

Како каже, свестан је да недавна болна историја региона баца у сенку реалност у региону, али, истиче, да се не може променити прошлост, али да сви могу да уче из ње и да буду солидарнија, правичнија, просперитетнија и инклузивнија друштва.

„Јер, радећи заједно са ЕУ можемо да превазиђемо наслеђе прошлости и да направимо бољу будућност. Иако знамо да је регион на различитим тачкама у процесу ЕУ интеграције, две земље које су у процесу приступања, Црна Гора као предводник и Србија, Албанија и Северна Македонија које смо позвали да започну и жао ми је што је сада проблем на нашој страни, али питање није да ли, већ када ће започети преговоре и то је порука упућена њима”, објашњава Лајчак.

Када је реч о КиМ и БиХ, додаје он, још увек су у преприступном процесу, те морају да ураде неке ствари.

„Зато сам и ја ту да би се дошло до нормализације односа између Београда и Приштине. То није лако, али случај Северне Македоније показује да не постоје тешко, или како би Нелсон Мандела рекао да све изгледа немогуће док се не заврши”, истиче Лајчак и додаје да је сарадња ЕУ са регионом процес који није могућ без проблема и изазова, али да је и у ЕУ интересу да имају суседство које дели европске вредности и норма.

На питање како види то што се све више говори о утицају трећих страна на Западном Балкану, Лајчак каже да је регион интересна сфера из бројних разлога, али да тај регион не може да се декларише као нечија ексклузивна зона и да се остали партнери гурну изван.

„Треће стране не би требало посматрати као непријатеље, али нико не може да понуди оно што ЕУ нуди, нико не даје то што ЕУ даје и нико не доноси то што ЕУ доноси. То је чињеница коју људи морају да знају. Нико не даје региону боље кредите или боље услове за кредите, нити грантове као ЕУ. Сваки економски пројекат који имате са ЕУ доводи вас ближе до ЕУ, јер ви самим тим испуњавате стандарде ЕУ на тим пројектима”, објашњава Лајчак.

На питање да ли су политичке елите у Београду и Приштини посвећене дијалогу и да ли је свестан да неки тај процес искоришћавају за стицање унутрашњих политичких поена, Лајчак каже да је тога свестан, те да иначе не би радио посао који тренутно обавља.

„Тежак је то посао и то није дијалог у коме су укључене само две стране, већ и чланице ЕУ”, каже Лајчак.

Када је реч о борби против корона вируса, Лајчак каже да нажалост нисмо још у пост ковид ери, још смо у јеку пандемије, те да се и даље суочавамо са поновним закључавањем.

Али, наводи он, од почетка пандемије ЕУ је подржала Западни Балкан као најближи партнери пружећи финансијску подршку, али и укључивањем региона у европски механизам који подразумева медицинску опрему и омогућавање слободно кретање роба кроз границе.

„ЕУ је дала 3,3 милијарде евра у циљу подршке региона. Дата је подршка од 38 милиона евра директно за медицинску опрему”, подсећа Лајчак.

Додаје да је ЕУ дала 389 милиона евра кроз ИПА фондова, а да су 750 милиона евра предложена кроз макро финансијски систем за подршку владама у финансијама у кризним временима.

„ЕУ је проширила фонд солидарности за партнере на Западном Балкану које су већ започеле приступне преговоре и ЕУ даје 455 милиона евра како би обезбедила краткорочну одрживост и опоравак средњорочно за привредни сектор”, појашњава Лајчак.

Такође, додаје он, преко Европске инвестиционе банке ЕУ нуди 1,7 милијарде евра за додатне зајмове за инвестиције у јавном сектору и кредите за привреду.

„И сада ЕУ ради веома напорно да осигура да ће грађани на Западном Балкану добити вакцине, буквално истовремено као и грађане ЕУ. Ако неко у региону прича о помоћи треће државе, моје питање је – покажите ми ту подршку?”, закључио је Лајчак, преноси Танјуг.