И у Украјини, и у Црној Гори расколници су у офанзиви. Слични удар на светиње, слични сценарио исзмишљања историје, слична ишчашена парадигма о „агресорима“ и „окупаторима“ из редова канонске православне цркве исконски присутне на том простору, слично проглашавање црног за бело, и обрнуто. Само су они украјински даље одмакли, захваљујући томосу који је бивши украјински председник Петар Порошенко испословао код Фанара. Патријарх Вартоломеј сада је стигао у Украјину да учествује у обележавању 30 година украјинске независности, а државни врх дочекао га је као да их је сунце огрејало. Душа се радује сусрету с гостом драгим срцу, поглаваром Мајке-цркве од које је на украјинско тло дошао свет Христове вере, ускликнуће еуфорично бивши председник Порошенко.
Џаба што већина верника, оне канонске Украјинске православне цркве Московске патријаршије, нема много разлога за радост, с обзиром на стотине отетих храмова широм Украјине.
Више од 10.000 верника у суботу је зато пред Врховном радом у Кијеву чекало Вартоломеја, али је он ушао на задњи улаз. Није ваљда желео да види поруке с транспарената – „Вартоломеј даје благослов разбојницима“, „Крв православних је на твојим рукама“, „Врати нам 500 храмова“. Али их је видела полиција па су неки од верника и приведени, а први је био мушкарац с натписом „Андрејевска црква је тековина православља а не сатанизма“. Реч је о цркви чије је темеље положила у 18. веку руска царица Јелисавета Петровна, а која је 2018. одлуком украјинског парламента предата Константинопољској патријаршији да буде њена ставропигија (представништво)
Међу отетим храмовима је и поменути Софијски сабор, који је, према летописима, изградио у првој половини 11. века кнез Јарослав Мудри а кроз историју је био седиште кијевских митрополита који су ту и сахрањивани. У совјетско време сабор је био активан до 1929. да би 1934. постао музеј а 1990. био уврштен у списак Унескове светске баштине. После распада СССР Московска патријаршија, али и неканонска Кијевска годинама је редовно слала молбе влади да им се светиња преда на коришћење. Кад ју је 2010. преузело Министарство културе Украјине био је то увод у предају Софије Кијевске расколницима 2016.године.