Божић је, уз Ускрс, највећи хришћански празник. То је дан када хришћански свет слави рођење Христово и када је, према веровању, Христов дух свеприсутан међу људима, доносећи им мир и праштање.

Осим Српске православне цркве, Божић се по јулијанском календару слави и у руској, грузијској и македонској цркви, Јерусалимској патријаршији, а обележавају га и Копти.

Паљењем бадњака и литургијама православни верници који Божић обележавају по јулијанском календару у свим црквама у региону обележили су Бадње вече.

Припреме за Божић почињу 40 дана пре 7. јануара, када почиње божићни пост који представља прочишћење духа и тела пред најрадоснији догађај у православљу.

Од Божића до Богојављења, људи се у Србији поздрављају речима „Христос се роди“, а отпоздрављају са „Ваистину се роди“.

Божић је празник целе породице и зато се очекује да она током празничних дана буде на окупу. Верници који славе Божић дан започињу уношењем неначете воде, дочекивањем положајника, одласком у цркву на службу и причест, те првим мрсним доручком.

Дуг је списак народних обичаја који красе овај празник — од ломљења погаче па до игара које симулирају тобожње вијање Божића.

Први дан Божића је дан радости рађања, обнављања живота, док се други дан проводи у свечаном, тихом домаћем расположењу, а у црквама се служи литургија захвалности Богородици.