Миодраг Вуковић: Подгорица због литија личи на Техеран
фото: З. Шапоњић
Само политички незнавени ум може вјеровати да се у демократској Европи црквеним ултиматумима рјешавају цивилна питања и да на притисак из цркве и у име цркве може да се мијења структура цивилне власти, казао је посланик Демократске партије социјалиста Миодраг Вуковић, у интервјуу за Дневне новине.
Он истиче да поруке представника Српске православне цркве да се ‘повуче закон или пада влада’ може да прође само код „изманипулисаних, заведених и неуких, који су под утицајем невиђене пропаганда”.
„Ни у Техерану, у исламском свијету теократских власти, нико није стао иза теолошких захтјева и фундаменталистичких амбиција, неће се ни у срцу Европе дозволити да идеологије средњег вијека конституишу политичке системе држава”, наводи Вуковић.
Коментаришући питање о ситуацији којој свједочимо од 27. децембра прошле године, када је усвојен Закон о слободи вјероисповијести, Вуковић оцјењује да данас имамо својеврсну „комбинацију конфликта са којим Црна Гора живи или који живи скоро 200 година”.
„Већ је речено у питању је држава. Поново избор хоће ли Црна Гора бити своја на своме или ће бити привезак. Ови који сада марширају, односно њихови преци су 1918. године оставили овај народ без државе. Деценијама и са стране припремана Подгоричка скупштина изведена је у Црној Гори”, истиче Вуковић, за Дневне новине.
Према његовим ријечима, није весело подсјетити се да је обликовање идеје на којој је нестала кренуло Начертанијем 1844. године.
„Настављено је бомбашким аферама које су провоцирале тадашњег суверена Црне Горе да каже како је слао младе људе да се школују вани, и из свих земаља ђе су се школовали у Црну Гору су се враћали као Црногорци, само се из једне ни јесу враћали као они који су отишли, већ са новим националним одређењем. Кулминирало је преварном Подгоричком скупштином нелегитимним и нелегалним, али на жалост успјешним ударом у саме темеље вишевјековне државе. Свему томе је доприносило и преслагање на међународној сцени. Французи су се и званично извинили Црној Гори за катастрофално лоше државне одлуке 1918. године”, подсјећа Вуковић.
Тада смо, наставља он, остали без државне куће и постали, не својом вољом, Зетска бановина.
„У посљедње вријеме инсистирало се да будемо 27. изборна јединица, да будемо дио к великодржавног пројекта једне нације, да пристанемо да А будемо поново ћошак неке велике државе или у најбољем случају федерална јединица националне федерације. Деценијама смо покушавали и успјели да повратимо државно и грађанско достојанство. Али, нијесу одложили копља у трње традиционални противници свега тога”, истиче Вуковић, поручујући да је узалудан посао свима онима који и у Црној Гори и ван ње сањају обновљено Душаново царство, панправославну заједницу наспрам „трулог и декадентног Запада”.
Вуковић је сигуран да Црна Гора има довољно демократског капацитета да из садашње ситуације изађе успјешно.
Коментаришући питање да ли СПЦ литијама спрема „војску” за остваривање туђих интереса, Вуковић каже да не може ни да помисли да постоје мрачни умови који су спремни да интензивирају вјерско-политички притисак на демократске институције Црне Горе до те мјере да изазову трагедију.
„Неко је рекао да нам градови личе на средине и просторе етаблираног фундаментализма других вјера. Подгорица с времена на вријеме у вјерско-политичком смислу дјелује као Техеран. Тешко даје то улазница у бољу будућност и цивилизовано друштво држава и народа. Напротив, то је, ако би постао доминантан исказ опредјељена на овим просторима, сигуран пут у грађанску и државну трагедију, у људски и државни суноврат. Дакле, ова ситуација из много разлога тражи и мудрост, али и индивидуалну и колективну грађанску и државну одговорност свих, да буду или будемо на нивоу одговорности и овог историјског тренутка”, наглашава Вуковић.
Он нема ни најмању дилему да је Закон само повод, а да су разлози антидемократске и антицрногорске хомогенизације шири.
„Циљ су и наредни избори, циљ је и наредни попис становништва, дугорочно циљ је другачија будућност ових простора. Ко све није дио овога деструктивног комплота. Несумњиво и велики број вјерника СПЦ који су жестоко обманути, преварени и изманипулисани, али и партијски активисти и првоборци црногорске политичке деснице, клеронационалистичких странака”, истиче Вуковић.
О логистици политичкој, медијској, нажалост и интелектуалној из Београда и из православног центра свијета излишно је, каже, говорити.
„Довољно говоре јуначки плотуни на црногорску заставу и изјаве оних који обликују државну и политичку стварност Србије, који нијесу на граници националистичке ксенофобије, него су нови докази живућег и непотрошеног, дакле и овога пута ресетованог несумњиво шовинистичког односа и порука. И у тој ситуацији у којој се налази Црна Гора, једини избор и излаз мора бити дијалог. Са свима”, поручује саговорник ДН.
Вуковић не сумња да ће до њега доћи, наглашавајући да ко год сања да је дошло вријеме да се и у Црној Гори ратним играма могу остварити пропали пројекти на другим странама, „опасно се игра и са Црном Гором и са свима у њој, па и са собом”.
„Ми смо малобројна људска и политичка заједница. У Црној Гори је свак некоме нешто. Црна Гора је у прошлости превише ишла у ратове, у сваком случају мање него у сватове. Нажалост, пуно је крајпуташа који на то опомињу. Треба разговарати. Али разговор треба водити са смислом. Ја сам сигуран да ће тако бити”, каже Вуковић.
Ходочашћа опозиционих лидера
Коментаришући дјеловање политичких противника власти, Вуковић истиче је да „црногорска политичка опозиција нажалост и неаутентична и политички неубједљива” и да јој треба инфузија.
„Већина ње је отворено антицрногорска. Настављају се политичка ходочашћа лидера опозиционих партија према националним центрима ван Црне Горе. Путујући циркусанти из ДФ-а су се распоредили једни иду у САД да се додворавају конзервативним демохришћанским структурама, а други одашиљу поруке Москви. Они који су отпутовали у САД моле Запад да им помогне у борби против ‘однарођеног режима’, а њихови партнери шаљу поруке Москви да литијама и дешавањем вјерника’ воде рат против ‘декадентног Запада’”, истиче Вуковић.
Тробојка
Одговарајући на питање да прокоментарише цртање тробојки на стамбеним зградама, улицама, мостовима, чак и као задатак основцима, Вуковић каже да је, према његовом мишљењу, ријеч о сериозној, дуго спреманој пропаганди, која је за ову прилику само освјежена огромном количином манипулација.
„Рачуна се на емоцију. Давно смо констатовали да су Црногорци виолентан народ. Више су кроз историју размишљали искрено, срцем. Више су Црногорци ишли у ратове него у сватове, као што сам већ рекао, ношени управо емоцијом. Нажалост, историја човјечанства је пуна примјера катастрофалне злоупотребе емоције појединца. Чини ми се да је и у Маин Кампфу вођа III Рајха записао да је програм његове националсоцијалистичке партије заснован на употреби емоција људи којима се обраћа”, истиче Вуковић.
Додао је да се никада нико у историји није разумом успио изборити са посљедицама злоупотријебљених емоција.
„И сада и код нас поново манипулација наводно традиционалном црногорском тробојком. Ако је тачно, а није тачно, да је у овом прилагођеном изгледу тробојка била, као што се сугерише са ових националистичких окупљања, зашто је иста та политика ту тробојку у матичној земљи дорадила државним симболом, а када је вјерска организација у питању чувеним оцилима”, закључио је Вуковић.
Опрема: Стање ствари
