Министар одбране Црне Горе: Говорим српски, „Јадран“ је наш, а не хрватски

Getty © Photo by Omar Havana/Getty Images

Министар одбране Црне Горе Драган Краповић рекао је да су припадници Војске Црне Горе тренутно ангажовани у седам међународних мисија. У оквиру НАТО активности, између осталих, два црногорска војника су у мисији КФОР-а на тзв. Косову.

„За 2026. годину је додатно ангажовање припадника у три мисије: НАТО активност пружања безбедносне помоћи и обуке за Украјину (НСАТУ), Мисију војне помоћи ЕУ за Украјину (ЕУМАМ УА) и мисију УН на Кипру (УНФИЦYП). Све активности у вези с Украјином ће бити реализоване искључиво на територији Немачке, у неборбеном капацитету и у складу с међународним правом. Црна Гора неће учествовати у војним операцијама на територији Украјине или ратом захваћеним подручјима. Ово јасно подвлачим због континуираних медијских спекулација и политичких манипулација„, рекао је министар одбране за „Вијести“.

Говорећи о помоћи Украјини, навео је да је послато десет пакета војне помоћи вредности од преко 10 милиона евра, „прилагођене стварним потребама Украјине и нашим објективним могућностима“.

„Поред тога, Црна Гора, као чланица НАТО-а и кандидат за чланство у ЕУ, пружала је и финансијску подршку кроз међународне механизме. Ове године опредељена су значајна средства у складу с одлукама Самита у Вашингтону 2024, кроз Поверилачки фонд НАТО-а за безбедносну подршку и обуку Украјине (НСАТУ), којим руководи Уједињено Краљевство, као и кроз недавно успостављени НАТО механизам Листа приоритетних захтјева Украјине (ПУРЛ)“, рекао је Краповић.

Он је навео да подржава све напоре међународне заједнице, посебно Сједињених Америчких Држава, да се оконча сукоб „на начин прихватљив за обе стране, уз тражење компромиса који је често нужан у завршетку сукоба“.

„Свака суверена држава има право да самостално одлучује о својим политичким и војним савезима. Црна Гора поштује то право и подржава принципе НАТО политике отворених врата за све земље које желе приступ савезу, у складу с јасно дефинисаним критеријумима и процедурама Алијансе“, навео је одговарајући на питање оевентуалном чланству Кијева у НАТО. 

Црна Гора води преговоре са Хрватском о броду „Јадран“, а Загреб условљава пут Подгорице за ЕУ овим питањем. Комисија за преговоре чак у имену има задатак „повратак“ брода, а Краповић каже да свако има право да одређена радна тела назива како сматра прикладним, „те не би даље коментарисао одлуку хрватских власти“.

„Став Црне Горе по питању школског брода ‘Јадран’ је кристално јасан и неће се мијењати – а то је да је брод легално и легитимно власништво Црне Горе“, рекао је и открио да он испред Црне Горе води преговоре са Хрватском по овом питању.

На питање да ли сматра „да Министарство спољних послова Црне Горе треба са много више дигнитета да реагује на неке поруке из Загреба, првенствено на оцене тамошњих највиших званичника у којима се негира постојање сплитског логора Лора“, као и да ли мисли да се „тренутним приступом, како тврде неки аналитичари, нарушава државно достојанство“, одговорио је да неће јавно да коментарише „начин на који било који ресор делује у оквиру своје надлежности“.

„За конкретна питања, права адреса је колега Ервин Ибрахимовић. Суочавање с прошлошћу и неговање културе сећања, укључујући тешко наслеђе деведесетих, обавеза је сваког друштва према сопственој будућности. Институције, без обзира на актуелни моменат или политичке околности, имају задатак да с дигнитетом и професионалношћу обезбеде правни и институционални епилог, укључујући идентификацију одговорних појединаца – како у Црној Гори, тако и у Хрватској и свугде друго. Што се тиче случаја сплитске Лоре, нема никакве сумње да мора добити одговарајући епилог, и Црна Гора ће доследно инсистирати да се то питање разреши тамо где је за то и место и време, кроз адекватне правне и институционалне механизме“, додао је Краповић. 

Хрватска је летос упутила протесну ноту Црној Гори, јер су израђене значке са моделом брода Јадран, а Краповић је на питање да ли му је неко замерио, одговорио:

„Зашто би један медиј упутио такво питање? То је као да сте нас питали – зашто се бавите својим послом? У питању је симболична и бенигна ствар. Ми у наредном периоду планирамо да улажемо, унапређујемо и промовишемо школски брод Јадран, као наш, црногорски симбол. Свестан сам да неке одлуке могу изазвати различите реакције, али увек сам спреман да их донесем без оклевања“.

Истакао је да говори српским језиком, али да питање статуса 
српског језика у Црној Гори захтева пажљив и одговоран приступ, ослобођен погрешног тајминга и политичке злоупотребе.

„Имајући у виду да је српски језик, језик значајног дела грађана Црне Горе, о овој теми је нужно говорити у оквиру уставно-правних чињеница. Посебно је важно нагласити да су уставне одредбе које се односе на језик и идентитетска питања међу најригиднијима у правном систему, те да свака евентуална измена подразумијева најзахтевнију процедуру и дуготрајан, сложен процес. Стога је дијалог о овом питању потребно водити на темељу стручних аргумената, наравно институционалног дијалога и широког друштвеног консензуса“, истакао је.