09.02.2022. - 9:40
Обнављање куће Џафера Деве, вође злогласне „Скендербег“ СС дивизије, у Јужној Митровици, марш у Кијеву у част украјинског сарадника нациста Степана Бандере, повремени проусташки испади против Срба у Хрватској само су нека дешавања пред којима је Европа равнодушна. Запад на то ћути, а како каже историчар Милош Ковић, ћутање је знак одобравања.
Србија и Русија су дуго и узалуд чекале да из Европске уније неко реагује на отворено величање сарадника нациста и на релативизацију фашистичких, нацистичких и усташких злочина из Другог светског рата. Међутим, како каже за Спутњик професор Милош Ковић са Филозофског факултета, сада је јасно да је у питању озбиљно преумљење европског света.
Ћутање Европе на величање нацизма
На питање како то објашњава, наш саговорник даје следећи одговор:
„Видимо да је то најупадљивије у земљама које су, ако тако могу да кажем, давале СС дивизије Адолфу Хитлеру и то су врло често земље које нису кажњене после Другог светског рата онако како је кажњена Немачка. Практично је Немачка највише кажњена, а скоро па можемо да кажемо и да је једина. С друге стране, балтичке земље и део украјинског становништва, Бугарска, Румунија, Албанија, земље које су учествовале у распарчавању Југославије у Другом свеском рату, Хрватска, никада нису кажњене“, наводи саговорник Спутњика.
Ковић поставља питање како је могуће да су, у оквиру међународног поретка који почива на победи над фашизмом и нацизмом, неке земље остале некажњене, а управо у томе види објашњење за најновије случајеве величања нациста.
„Видимо да СС-овци марширају у балтичким републикама, да се у Украјини славе сарадници нациста. Видимо да се то догађа и на Косову. У Црној Гори се певају песме Томпсона које су отворено проусташке и којима се слави геноцид над српским народом у Јасеновцу. И наравно Хрватска као најупадљивији пример, где имамо отворено обнављање усташког дискурса“, набраја Ковић.
На све то, каже он, Европа ћути. По мишљењу Ковића, тај процес је почео релативизацијом питања одговорности за избијање Првог светског рата.
„Некима од нас је било јасно већ 2014. године када се обележавала стогодишњица од Првог светског рата да је само питање времена када ће се релативизовати историја Другог светског рата. То време је дошло. Мени се чини да су ове државе које смо малопре поменули нека врста пробних балона, а да се та ствар води из самог срца ЕУ“, напомиње Ковић.
Пробни балони
Пробни балони су ту, објашњава он, да би се видело какве ће бити реакције осталих на отворено величање нациста и нацистичких злочинаца у Украјини, овде код нас…
„Ево, видимо и на Косову пример са слављењем Џафера Деве, албанског нацистичког злочинца. Дакле, да се види каква ће бити реакција света, а иза тога мислим да се ваља нешто озбиљније“, верује Ковић.
Он скреће пажњу да ови процеси иду упоредо са јачањем Немачке, а Немачка је, подсећа, мотор ЕУ, а кад је у питању Балкан и добрим делом Источна Европа, Немачка се за све пита.
„Изгледа да у Немачкој постоје људи који су толико наивни да заиста верују да ће та врста политике и наратива проћи. У српском и у руском случају то директно прате оптужбе. Русију на пример сада криве за избијање Другог светског рата. Када су у питању Срби, релативизују се злочини геноцида над српским народом. Смањују се бројеви жртава у Јасеновцу, или се пореде Јасеновац и Сребреница. А то нико при здравој памети не може да пореди“, истиче Ковић.
Све су то сигнали за Србе и за Русе да виде шта се спрема, каже он, додајући да иако помиње Немачку, јасно се види да и у англосаксонском свету овакви пројекти имају подршку.
„Одакле долазе релативизације? Не само из Берлина, већ и из Лондона и Америке. А ако узмете да читате ’Мајн кампф‘, видећете да се Хитлер диви америчкој колонизацији Дивљег запада и британском колонијалном искуству у Индији. Дакле, реч је о ширем историјском феномену“, сматра Ковић.
Бранкица Ристић
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
