Овако наступ Аљбина Куртија у Тетову, где га је градоначелник тог македонског града Билал Касами представио као „специјалног премијера Тетова“ и „премијера свих Албанаца“ коментарише професор Филозофског факултета у Београду, историчар др Милош Ковић.
На Куртијев наступ регаовао је и председник Србије Александар Вучић рекавши да се ради о скандалу над скандалима и да је у Тетову промовисана идеја Велике Албаније.
Ако до сад нисмо били, сада смо са Куртијем начисто – и то је добро за Србе
Ако нема планетарне, Курти сасвим сигурно има балканске амбиције, додаје Ковић, а његов наступ у Тетову показује да се ради о уводу у суштинску и дубинску дестабилизацију Југоисточне Европе.
„То значи да није реч само о конфликту Србије са албанским политичким елитама, него је реч о угрожавању безбедности и постојања Северне Македоније, потом Црне Горе, а онда и Грчке. Свако ко види мапу „Велике Албаније“, а видели смо да се застава „Велике Албаније“ нашла иза Куртијевих леђа у Тетову, видеће и какве су Куртијеве амбиције – да Аљбин Курти и његово Самоопредељење не крију да им је циљ стварање „Велике Албаније““, каже наш саговорник.
Стварање „Велике Албаније“ циљ је албанских политичких вођа и у Приштини, и у Тирани, и у Скопљу, али у том покрету постоје умереније и радикалније струје. У том смислу, радикализам Аљбина Куртија је добар по интересе Србије и српског народа, додаје Ковић.
Јер сада је јасно, црно на бело, шта су Куртијеви политички циљеви. Тај његов радикализам смета, не само албанском премијеру Едију Рами, већ и појединим албанским вођама у Скопљу. Ипак, сматра Ковић, Београд не би требало да се узда у међуалбанске поделе.
„Најважније је да ми, овде, али и наши суседи у Подгорици, Скопљу и Атини, буду начисто са тим шта се спрема. И зато су овакве поруке за нас, ма како лоше изгледале, врло добре јер одузимају последње илузије онима који и даље верују да би предаја КиМ или подела КиМ могла да води било каквом миру“, објашњава он.
Према његовим речима, предаја КиМ или неког његовог дела, био би само први уступак и први корак у настојању да се дестабилизује Балканско полуострво.
Ма колико се не слагали, Албанци су увек јединствени према Србима
Говорећи о сличностима и разликама унутар великоалбанског националног покрета, Ковић напомиње да међу различитим актерима великоалбанске политике постоје разлике, али да је њихово јединство, како каже, суштинско и дубинско.
„У односу према спољном свету и у односу према онима које албански шовинисти перципирају као непријатеље, на пример према Србима, они наступају јединствено“, констатује Ковић.
Свака унутрашња подела међу шовинистима у Приштини, Тирани или Скопљу је добра, међутим, она се брише када се нађу лицем у лице са онима које сматрају непријатељима, додаје он.
Курти рачуна на помоћ Запада
Амбиције Аљбина Куртија су свеалбанске, а оно што је кључно је да рачуна на подршку међународне заједнице.
„Ми видимо радикалан албански шовинизам на делу, иза кога стоји колективни Запад. Замислите шта би десило када би председник Републике Србије сликао испред мапе Велике Србије. Или председник Републике Српске. Дакле, имамо отворену и јасну подршку политичког Запада радикалном албанском шовинизму, који не подразумева само исцртавање нових граница, него и етничко чишћење или, да будем прецизнији, геноцид над онима моји не припадају албанском народу. У том смислу, Курти рачуна на спољну подршку“, децидан је Ковић.
То да има подршку види се по томе, што све осуде Куртијевих потеза остају на вербалном плану. У суштини, подршка великоалбанском шовинизму не престаје, такође не престају ни притисци на српски народ.
Осуде су, према Ковићевом мишљењу срачунате на то да су поједини Куртијеви потези или изјаве преурањени. Такође, његовим западним савезницима и менторима може да засмета његова превише радикална реторика.
„Али суштински, од агресије на српски народ 1999, а и пре тога, подршка албанском шовинизму, цртању нових граница на Балкану, дестабилизацији која би свакако водила у нове ратне сукобе, не престаје“, наводи Ковић.
Тако испада да су Аљбин Курти и његова политика темпирана бомба која данас дестабилизује Србију и Северну Македонију, а сутра ће то исто радити са Црном Гором и Грчком.
Зато је Куртијев наступ у Тетову, како Ковић каже, важна порука за државнике у Атини, Скопљу, Београду и Подгорици да размисле о томе шта им је чинити да политика Аљбина Куртија и албанских шовиниста мора да води зближавању Црне Горе, Грчке, Северне Македоније и Србије у будућности и планирању отпора дестабилизацији Балкана, мисли он.
Куртијев наступ у Скопљу је за Ковића повампирење фашистичких духова из ИИ светског рата, јер ради се о територијама које су биле део профашистичке Велике Албаније или под окупацијом профашистичке Бугарске, зато није случајно што је Курти позвао на зближавање Скопља са тзв. Косовом, Бугарском и Албанијом.
„Управо је реч о ревизионистичком односу према прошлости и повампирењу духова из 1941. и зато није ни случајно што је Улица Друге македонске ударне бригаде преименована у Улицу Адема Демаћија“, закључује Ковић.
Преименовање Улице Друге македонске ударне бригаде у Улицу Адема Демаћија у скопској општини Чаир био је и повод за Куртијеву посету. Демаћи важи за политичког оца, не само Куртија, већ и његовог Самоопредељења.
Током посете, Курти је изнео низ политичких порука, као што је та да Северна Македонија треба да се зближи са Бугарском, Албанијом и његовим режимом у Приштини, а да буде што даље од Србије.
Са друге стране, Куртијева посета као да је изазвала страх код владајуће политичке елите македонских Албанаца, с обзиром на гибања на албанској политичкој сцени у Северној Македонији. Лидери опозиционих партија етничких Албанаца у Северној Македонији – покрет Беса, Алтернатива, као и фракције одвојене од владајуће Демократске уније за интеграцију (ДУИ) интензивирају сарадњу, а Курти се састао искључиво са лидерима ових група, председником општине Чаир Висаром Ганиуом, који се одвојио од ДУИ и градоначелником Тетова Билалом Касамијем, који је лидер Бесе.
На Куртијеву посету реаговао је македонски шеф дипломатије и један од лидера ДУИ, Бујар Османи, који је Куртијеву посету окарактерисао као приватну и у контексту међупартијске комуникације.
Никола Јоксимовић
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
