МИЛОРАД ДОДИК: Без резерве подржавам Трампа

„Ја сам изабрани председник РС којег није сменио народ, него је то учињено вољом странца неовлашћеног за то“, каже Милорад Додик

На заказани интервју у једном београдском хотелу Милорад Додик улази као фурија, са дискретним обезбеђењем. Један од најзагонетнијих политичара на западном Балкану наручује „кока-колу” с ледом. После пола сата Додик одлеће за други сто, чека га следећи састанак. Пре интервјуа имао је низ занимљивих сусрета у Београду.

Сви вас зову председник Додик. Да ли сте ви стварни председник Републике Српске? 

Имам разне титуле. Прво сам председник, а онда ми кажу да сам председник свих председника, пошто су и председник Републике Српске и председник владе и члан Председништва Босне и Херцеговине и десет министара у влади и сви министри у Савету министара БиХ из партије чији сам ја председник. Тако да у том неком жаргону, помало релаксираном, кажу да сам председник свих председника. У суштини, ја сам изабрани председник РС којег није сменио народ, него је то учињено вољом странца неовлашћеног за то, којег су пратиле муслиманске судије у БиХ, више као чин обрачуна са Републиком Српском и Србима на том простору. Он је донео одлуку, ја обављам све те послове. Онај ко ме сматра председником – за њега сам председник, онај ко ме не сматра није ме сматрао ни пре тога.

Добро, дакле да преведемо, да ли сте ви газда Републике Српске?

То би неко други требало да каже, али пошто ме сваки дан траже и питају да решавам проблеме, испада да је то незаобилазно.

Дакле, газда сте?

Нисам сиромашан.

Како процењујете да ће се одвијати ствари у БиХ и РС после оваквог дипломатског удара Доналда Трампа?

Босна и Херцеговина још увек остаје превара, која је сачињена на бази либералних схватања о томе како треба да се уреди друштво у које су „скрцали” непомирљиве народе у бившој Југославији. Ти исти су сматрали да је потребно да се сруши Југославија, а да се чува БиХ на истим принципима по којима су народе који нису могли да заједно живе у Југославији приморавали да заједнички живот прихвате у БиХ. Из тога све произилази. Нема ниједног историјског разлога да БиХ постоји. Она никада није ни била држава, али и да јесте, не постоје сада реални услови за то. Она је сломљена држава, подељена по свему. Она је још увек само неко морање које обезбеђују сила која се зове ЕУ и неки њихови који их прате. На међународном и геополитичком плану многе ствари су се промениле доласком Трампа. Уноси се сасвим нова димензија у међународне односе. Ово је нешто што свет дуго није гледао. И оно што мислим јесте да је тај свет пре Трампа био апсолутно против нас Срба у целини, поготово у РС, и ми смо се том свету супротстављали на начин да смо подржавали и подржавамо Трампа у његовом настојању да унесе неке новине у геополитичке односе. Тако да и у првом мандату и у овом другом ми смо подржали и подржавамо Трампа јасно и јавно, што није било непримећено и што је омогућило неку релаксацију наших односа коју сада живимо. Тако да је Милорад Додик, који је пре само годину и нешто дана био персона нон грата у Америци, добио позив да дође у Америку.

Oд двoјице конгресмена добили сте позив да 7. и 8. септембра посетите Америку? 

Да, али не знам да ли ћу отићи, јер ови злотвори из Сарајева, односно ЦИК, након два и по месеца понављају изборе за председника на неким гласачким местима. Као председник партије имам обавезу да будем ту, да организујемо структуру која треба да гласа. Видећемо, ако буде простора да се оде, отићи ћу. Ако не одем сада, вероватно ћу у марту.

Који су вас амерички конгресмени звали, да ли је тајна?

То су конгресмени који организују Молитвени доручак.

Да прецизирамо, позвани сте на Молитвени доручак председника Трампа?

Јесте, позван сам. Ја сам то доживео давно, кад је мало ко одавде одлазио из региона. Добра је то прилика да се користе контакти на том нивоу.

Ви иначе не препуштате ништа случају?

Не, морам да будем веома опрезан. Појавиће се спекуланти који ће рећи, знате како је то код нас: „Ено га, отишао је у Америку, баш њега брига за изборе.”

Да, али зато идете сутра у посету председнику Израела… 

Да, од 26. до 29. јануара сам тамо. Срешћу се са неколико министара, са министром иностраних послова и са премијером Нетанјахуом и са многим другим људима. Тих дана у Јерусалиму се одржава годишњи састанак јеврејских организација и пријатеља који разматрају разна питања геополитичких и других односа, а примарно дискутују о положају Јевреја у читавом свету. Прошле године сам био на тој конференцији и када сам дошао тог дана, можда баш због тога што сам био тамо, добио сам обавештење да Сарајево тражи да Интерпол распише потерницу за мном, па им је и то пропало. Али сада одлазим потпуно релаксиран у Израел.

Интересантан сте случај. Ви подржавате без резерве председника Трампа, затим Израел. Истовремено имате одличне односе с Путином. Како вам то успева? 

Ми имамо релаксирани однос са новом америчком администрацијом. Ја сам веома захвалан људима који су разумели да су санкције које су увели мени и мојим сарадницима биле политика администрације под демократама. Људи су напросто видели о чему се ради и схватили да је то заиста политичка ујдурма и политичка манифестација силе и моћи и ароганције претходне америчке администрације.

Да ли се десило некад да су Американци у једном дану толиком броју људи укинули такве санкције?

Слушао сам коментаре, чак и неке из Америке, када су рекли да је то јединствен случај, да се толиким људима из једног субјективитета укину санкције. У том погледу ми развијамо односе и они се базирају на томе да видимо шта то економски, можемо да урадимо и шта је то у новој америчкој стратегији важно. Али ми не желимо да изгубимо наше традиционалне пријатеље. Наравно, економски и политички нама је најближа Србија и са Србијом развијамо све могуће и најбоље односе. Али ми смо у најтежим условима, рецимо по Русију, показали да нисмо спремни да због малог тренутка тапшања по рамену са Запада изгубимо традиционалног историјског пријатеља. Тако да са Русима ми одржавамо контакте, са њима имамо сарадњу на низу питања која су могућа у овом тренутку и рачунамо да ћемо имати пуну економску сарадњу када дође до нормализације.

Реците ми, како се догодило да дочекате скидање америчких санкција у Москви? И да ли сте прослављали уз вотку и виски? 

Ми смо на томе радили и били смо обавештени да ће то бити десетак дана раније пре него што смо били у Москви. Имали смо неке заказане састанке, отишли смо у Москву, али такође треба приметити да у то време америчка администрација није радила зато што Конгрес није продужио буџетски оквир. Тако да нисмо ни очекивали скидање санкција у тим данима и негде по подне смо обавештени. Нисмо веровали да се то догодило. У Москви смо онда организовали у једном ресторану окупљање оних који су се ту затекли. И како то и бива код нас Срба, на један весео начин смо то прославили. Пио сам вотку и вино.

Шта очекујете, да ли ће Трамп успети да узме Гренланд? И искрено ми кажите, да ли бих видео смешак на вашем лицу када би се то догодило?

Америка је и даље најмоћнија земља света. Не желим да будем ни циничан, ни пакостан, али Европа не заслужује некакву пажњу. И у том односу, вагању, ја сматрам да је Трамп у праву. То су њихови односи, нису моји. Европа је годинама била поданичка у односу на Америку и сада долази у позицију да кмечи зато што јој се ово дешава – све оно што су нама урадили. И на Косову и у Републици Српској, и то што су нас бомбардовали без одлуке Савета безбедности, и то што су рекли да је владавина права само оно што они мисле. Морам да кажем да једва чекам да се то деси, да бих имао своје задовољство да искажем уверење да ипак те насилнике, каква је била и Данска, јер и она је бомбардовала Србе, да кажем: „Дешава вам се, видите.” Историја не само да се опет понавља него иде онако како су заслужили.

Како вам звучи када се сад у Бриселу позивају на поштовање повеље УН и поштовање територијалног интегритета и суверенитета? 

Они су то све срушили. Да ли се можда сећају шта је било с Косовом? Како ви поштујете међународно право када сте у Босни и Херцеговини срушили Дејтонски споразум? Увели сте тог неизабраног странца и сад глумите да ми треба да будемо с вама. И то је та опасност. Зато постоји та клаузула у ЕУ. Каже, први услов је да се поштује и усклади међународна политика. То значи, ако они сад бране Гренланд, требало би и ми да га бранимо. А то значи, ако би сутра случајно Европа ратовала са Русијом, онда бисмо морали да учествујемо на страни Европе. Нема чак шансе да кажемо да нећемо да будемо ни на једној страни. Према томе, пустите то, Европа је одавно постала превара у којој су стално говорили нама како смо ми ти који ћемо одлучивати шта хоћемо или нећемо, а онда су смислили низ ствари на које нас присиљавају да то чинимо. А онда, пре тога, претходни услов је признај Косово, демонтирај Републику Српску. Е, зато им се сад дешава Гренланд. Завршиће то Трамп брзо.

Делује да би вам то било баш слатко.

Да, баш ми нешто годи. Неће ту бити никаквог сукоба и једног јутра ће само осванути да је готово. А онда ће ми се пружити прилика да и званично честитам Доналду Трампу.

Да ли сте ви измислили реч прагматизам? У вашој политици се увек водите тиме да сарађујете са најјачима.Истовремено сте лојални савезник. Подржавали сте Трампа и када је изгубио изборе. И када су сви мислили да је политички мртав. 

Нису очекивали ни да ће на првим изборима победити. Подржавао сам га и био сам у Америци на неким његовим скуповима. На некима сам и говорио. Тада сам вероватно скренуо пажњу демократа на себе. Сећам се да сам био на путу из Хонгконга за Москву, враћао сам се из Кине и у авиону смо сазнали да је Трамп победио први пут. Весели смо се и у авиону. Након тога сам добио позив да дођем на Трампову инаугурацију. И када су то видели у Стејт департменту, претходна Обамина администрација ми је увела санкције два дана пре да не могу да дођем на Трампову инаугурацију.

Значи, санкције су вам увели да не бисте дошли на Трампову инаугурацију? 

Да, два дана пре. Ти насилници који су мислили да су главни када су долазили овде, за њих сада нико не зна. Чуо сам да се Брајан Хојт Ји вода по улицама Вашингтона и нема упослење.

Шта мислите, да ли ће сада Трамп више пажње обратити на Балкан?

Не верујем. Погледајте, годину дана је прошло, а није именован амерички амбасадор ни у Србији, ни у Сарајеву, ни у Црној Гори,  ни у Северној Македонији.

Кад смо код тога, да ли знате зашто је Марк Брновић повукао кандидатуру? Да ли имате неке информације?

Мислим да су албански лобисти деловали. Још увек остаци дубоке државе у Америци нису савладани у целини. Мислим да је то утицало и на овај исход и да је Брновић добио срчани удар. Али оно што ја могу да препознам, то је била једна несношљива пропаганда Албанаца кроз Конгрес и Сенат.

Били сте веома добри са Брновићем?

Он је био наш лобиста све до именовања за амбасадора.

Кад кажете ваш, мислите на Републику Српску?

Да. Био је веома уважен као главни тужилац Аризоне и савезни тужилац. Кад се завршила та епизода, радио је за једну адвокатску канцеларију коју смо ми ангажовали да се бави неким питањима заштите у вези са санкцијама и неким споровима које су нам тамо напрасно покретали Хрвати и Словенци.

Ако Трамп неће превише обраћати пажњу на Балкан, да ли је то добро или лоше за Србију и Републику Српску?

Ми морамо да разумемо да је на сцени нова глобална политика која прави нову глобалну равнотежу.

Да ли мислите да су се Трамп и Путин договорили о подели света на Аљасци?

Договорили су се о много чему.

Имате ли неке детаљније информације?

Наравно да имам, али не могу да причам о томе.

Шта мислите да ли су Трамп и Путин договорили да останемо у америчкој зони интереса? 

Мислим да то још није договорено. Али кад ме неки људи вани питају шта нам могу помоћи, ја им кажем: „Само вас молим да припазите и на нас мало кад будете равнали свет и цртали карте.”

Какви су ваши односи са званичним Београдом? Београдска чаршија спекулише о вашим односима са Александром Вучићем. Да ли сте у добрим односима са Вучићем или постоје неке несугласице? Како бисте описали ваше односе? 

Питање бити или не бити за Србију у наредних 10 година јесте позиција Александра Вучића на власти. Његово вршење власти стабилизује Србију у нестабилном глобалном поретку. Вучић је стабилизовао Србију. Нама требају јаке личности. У оваквим неизвесним и турбулентним тренуцима историје, у алтернативи која се у Србији нуди, апсолутно не видим никог ко би могао Србију да позиционира на прави начин. Мислим да би онда аждаје из ЕУ одмах тражиле Косово, одмах би тражиле много чега што ни нама из Републике Србије не одговара. Ми желимо Србију која ће заступати наш интерес. Ја са Вучићем немам ниједно разилажење. Ни стратешко, ни оперативно, ни дневно. Сматрам да он ради у интересу Србије искрено и до краја. Вучић несумњиво сав свој живот улаже у добробит Србије. Ја то видим из близине.

Шта поручујуте читаоцима „Политике”поводом њеног рођендана? 

Читам „Политику” сваки дан. Читао сам је још од ране младости, читао сам је на факултету и тако је и данас. „Политика” је увек била моје обавезно штиво, поред уџбеника и књига.

Да ли вам је некада пало на памет да будете новинар? 

Размишљам о томе. И могу да поделим нешто са вама. Близу сам одлуке да покренем свој подкаст.

 

Александар Апостоловски