Проф. др Мило Ломпар, професор књижевности на Филолошком факултету у Београду, оцјенио је да је комунизам урушио српски културни образац у Црној Гори и да је најодговорнији за актуелни антисрпски концепт у Црној Гори. По његовом мишљењу Броз и његови сарадници још 1969. године су одлучили да сруше капелу на Ловћену, јер „њу је поставио краљ Александар и тако је вјенчао Црну Гору и Србију“.
–Све до 1918. године у Црној Гори је доминантан српски културни ообразац. Након тога долази до династичког сукоба између Карађорђевића и Петровића, али се у њему не поставља питање народног и српског осјећања Црне Горе. У Другом свјетском рату долази до политичке подјеле, али се такође не оспорава народносни осјећај, али након 1945. долази до отворене националне подјеле, која је је и најопаснија, примјетио је проф. др Ломпар.
По његовим ријечима комунисти су након рата формирали антисрпски карактер на тај начин што су четнике поистовјећивали са Србима и квалификовали их као поражене снаге. Поред тога они су успјели да промијени образовни систем онако како је њима одговарало, а не смије се заборавити ни корупција уз помоћ које су награђивани кадрови који су се одрицали српске традиције Црне Горе.
–Посљедица тога је на почетку несрпски, а потом антисрпски карактер Црне Горе– појаснио је проф. др Ломпар.
Он се осврнуо и на формирање српског културног обрасца од средњег вијека, па до данас. Тај образац се заснива на три кључна чвора без које нема српског културног модела.
–Српски културни образац чине Светосавље, Косовски мит и сеобе. У оној мјери колико се тај културни образац чувао у новом времену, толико је сачуван и српски културни индивидуалитет. Он је за разлику од неких културних образаца инклузиван, односно отворен је према другима, што доказују истакнути појединци друге вјере који су се опредјељивали да припадају српској култури, рекао је проф. др Ломпар.
Након ропства под исламом српски културни образац се обнавља у дјелу Његоша, који је знао да је косовски мит заснован на метафизичком опредјељењу цара Лазара за небеско царство, али да то не искључује подвиг Милоша Обилића.
–Културни обрасци не одражавају у потпуности историјске догађаје, али мит даје смисао тим чињеницама, па због тога нијесу у праву они који упорно критикују мит као нешто што је анахроно и што припада прошлости – закључио је проф. др Ломпар.