Тужилаштву за ратне злочине Србије поднета је кривична пријава против бившег председника Словеније Милана Kучана, који се терети за ратни злочин против ратних заробљеника и за геноцид у лето 1991., пише Политика.
Позивајући се на своја сазнања, лист пише да су кривичном пријавом обухваћени и Јанез Слапар, који је у то време био начелник, репбуличког штаба Територијалне одбране Словење, затим Франц Андерлич, тада командант ТО Јужноприморске покрајине Словеније, као и још тројица непосредних извршилаца злочина.
Њима се, према писању Политике, на терет ставља да су кршили правила међународног права из Женевске конвенције за време оружаног сукоба, који је трајао од 27. јуна до 7. јула 1991. на теритрији Словеније, између Југословенске народне армије и Савезног секретаријата за унутрашње послове СФРЈ на једној страни, оружаних састава ТО Словеније и других паравојних формација руководства Словеније (тзв Народне заштите) на другој страни.
Kривичну пријаву је поднео адвокат Душан Братић, који истажује злочине над припадницима ЈНА и цивилима током ратних сукоба на простору бивше СФРЈ деведесетих година прошлог века.
У пријави се наводи да је група припадниа ТО Словеније, 29. јуна 1991., у месту Скофје, у непосредној близини истоименог граничног прелаза између тадашње СФРЈ и Италије, у време примене Споразума о прекиду ватре између страна у оружаном сукобу, отворила ватру из аутоматских пушака на колону састављену од пет теренских возила ЈНА.
Братић истиче да је Kучан тада био председник Словеније и имао ефективну командну власт над свим оружаним формацијама, па улази у ред главних ратних злочинаца у разбијању Југославије.
– Kучан не само да није предузео ништа да се казне извршиоци, већ је подстицао на изршење ратних злочина, па су до 8. јула 1991. извршени бројни ратни злочини према цивилном становништву, међу којима су и жене и деца припадника ЈНА, рањеници, санитетско особље, заробљеници, војници који су положили оружје“, каже, између осталог, Братић.