Милан Кнежевић: Немам поверења у државу, разлог за атентат – политика

Политички мотиви су искључиви разлог за атентат на мене, каже један од лидера опозиционог Демократског фронта Милан Кнежевић. Због неповерења у државне органе затражио је дозволу за ношење оружја.

Након што је Демократски фронт саопштио је да су из више извора добили информације да одређене криминалне структуре планирају акције којима би изазвале нестабилност у Црној Гори, обелодањено је да се та вест односи на угрожавање живота Милана Кнежевића. Оно што према његовим речима забрињава јесте чињеница да је полицији требало пет дана да га саслуша и поред упозорења на атентат од генералног конзулата Србије у Цириху.

Политички мотив – разлог за атентат

Кнежевић сматра да су политички мотиви искључиви разлог за атентат, јер нема никакав криминални клан, није шверцер дроге, нафте нити цигарета. „Не стојим иза некаквог убиства, крађе или приватизације. Ја сам опозициони посланик, председник једне парламентарне странке који јасно и бескомпромисно саопштава своје ставове. Једино ми остаје закључим да искључиво мој политички ангажман може бити разлог, тим пре што сам већ 50 дана у кућном притвору осуђен на четири месеца због вербалног инцдента у холу Скупштине,“ наглашава Кежевић.

У светлу целокупног притиска на његову породицу, он подсећа да му је мајка била ухапшена 31. јануара, да му је демолирана породична кућа и да му је ухапшен чак и брат од стрица. Због тога, каже он, може само да закључи да је једино као средство борбе против њега у неким државним структурама остао управо – атентат.

О атентату сазнао из медија

Да се припрема атентат на њега, Кнежевић каже да је 15. маја сазнао из медија. Као могућег егзекутора навели су извесног Фљорима Ејупија о којем се прича да је један од осумњичених за убиство Оливера Ивановића. „Неколико сати након добијања те информације чекао сам да се огласи полиција, Агенција за националну безбедност или Специјално државно тужилаштво, али њих није било. Веровао сам у ту могућност, јер знам кроз шта смо све прошли у претходне четири године, а посебно од кад су отпочели протести против Закона о слободи вероисповести,” додаје он. Да не би губили време, његове колеге из одбора Андрија Мандић, Предраг Булатовић и Небојша Медојевић написали су писмо председнику Владе Душку Марковићу и упознали га са целим случајем. Ни то није дало никакав резултат.

Нећемо напасти први, али…

У међувремену, Кнежевић каже да га је посетио комшија и да му је саопштио да је његова супруга 16. маја око три сата после поноћи у близини њихове породичне куће видела непознато лице са силиконском маском које се чудно понашало, као да је истраживао терен, а да је недалеко од њега била још једна особа. Она је то лице фотографисала, а како је полиција и даље ћутала, Милан Кнежевић је решио да  објави фотографију 19. маја након чега је, коначно, добио позив на саслушање у Центар безбедности. Додаје да су наредног дана „Новости” објавиле депешу из амбасаде у Цириху о могућем атентату на њега и некој логистици која има везе са државним структурама у Црној Гори, те да је на тај начин заокружен ниво његових сазнања у вези са атентатом и свиме што би могло да проистекне после евентуалног покушаја.

„Саслушавали су ме два сата на класичан, бирократски начин. Тражио сам да дођу челни људи полиције, Веселин Вељовић и Зоран Лазовић, како би се суочили са мном. Били су коректни, али сам им рекао да немам никакво поверење у рад институција. Због тога сам нека сазнања поделио једино са својом породицом. Нагласио сам им да од њих очекујем само да мени, мом обезбеђењу и мојој породици дозволе ношење ватреног оружја, а да ћемо наћи начин да се самоорганизујемо и да се одбранимо. У сваком случају, никога нећемо напасти први, али смо јасно лоцирали политичке налогодавце уколико дође до атентата на мене”, објашњава Милан Кнежевић.