Став марка Милачића преносимо у целини:

„Полиција је забранила Митрополији црногорско–приморској да ујутру одржи литургију поводом Ивањдана у Цркви Светог Јована у Свачу, код Владимира, у Улцињу. То је урадила по захтјеву албанских партија, које сматрају провокацијом „да се литургија одржи на територији насељеној неправославним становништвом“. Добродошли у Велику Албанију.
Да ли Црну Гору насељава доминантно неправославно становништво? Или је Улцињ прича за себе, град у некој другој држави, можда Великој Албанији. У Свачу се, зато, брани Црна Гора. Није ово само бескрајни безобразлук албанских партија у Улцињу већ, прије свега, анти-државна политика. Ко ту удара по темељима државе Црне Горе: Митрополит једине канонске Цркве у Црној Гори, по признању Цариградског Патријарха, Цркве којој, по свим истраживањима, вјерује огромна већина православаца, Митрополит који жели да у доминантно православној земљи служи литургију у богомољи; или на темеље државе Црне Горе ударају, здружено, представници албанских партија и полиција, који то не дозвољавају?
Нема већег парадокса и фалсификата у новијој историји Црне Горе, а то се кристално јасно види у Свачу; до оног да владајући режим, заједно са мањинама, стоји на бранику државе, а да су Срби њени противници. То је лаж до бескраја и назад. Супротно је, ако хоћете истину. Свач је ово: под алибијем очувања мулти-етничког склада, заводи се једноетничка и једновјерска страховлада и супротност истинском мулти-конфесионалном складу, уз подршку криминалног режима, са циљем протјеривања другачијег, и то оног доминантног, православног, на територији Црне Горе.
За албанске лидере — православна служба, на територији Црне Горе је провокација — има ли веће провокације? Ко не види да је то шамар, не само Србима, не само Митрополиту, не само православцима, већ изнад свега, Црној Гори, тај је или луд или Хашим Тачи.
Нису криви за ово албански лидери, већ домаћа анти-црногорска власт. Када она уништава канонску Цркву, зашто не би они. То је, очигледно, здружени анти-православни савез, колико год то некоме грубо звучало, али то је чињеница, то је Свач. Ова држава постоји вјековима искључиво и само искључиво захваљујући православном фактору; да није било њега, унутра и споља, ове државе не би било. Очигледно да се ништа након вјекова није промијенило осим једног: сада, у овом тренутку историје, противницима државног интегритета придружила се и домаћа власт. Замислите Његоша да на територији Црне Горе брани свештенству служење литургија у богомољама.
Свач није само Свач. Свач је и прослава побједе албанских партија у Тузима. Свач је и покушај скидања крста са сат куле у Подгорици. Свач је такође и недавни инцидент на сјеверу када се свештенству бранило богослужење. Свач је и порушена капела на Ловћену. Свач је синоним, симбол оног процеса, у изведби разних, који овдје траје много дуже.
Ово оргијање над православним живљем и његовим вјерским институцијама је беспризорно. Неће се питање Свача ријешити на Свачу, гдје Митрополија ипак најављује служење литургије на неком од доступних локалитета. Једини начин да ријешимо ово дубоко питање, питање територијалног опстанка Црне Горе, јесте да што прије формирамо власт, ослобођену издајника и криминалаца, која ће поштовати сопствену традицију, историју и сопствене институције, па и оне вјерске. Уколико се то не догоди што прије, Свач ће бити испред Свач-ије куће“, закључује Милачић.