МЕСТО МИНИСТРА ОДБРАНЕ ЈОШ НИЈЕ ПОПУЊЕНО: Ко су Кривокапићеви кандидати за министре

У кабинету мандатара нове Владе Црне Горе Здравка Кривокапића предвиђено је да буде 12 министарстава, од којих три покривају жене. На списку кандидата за министре су, између осталог, бивши независни предсједнички кандидат, познати адвокати, докторка која је лечила митрополита Амфилохија, стручњаци школовани на западним универзитетима…

Партије владајућих коалиција наредних дана ће се изјаснити о предлогу мандатара, који није наишао на одобравање коалиције За будућност Црне Горе чији је носилац изборне листе био управо Кривокапић.

Будућа влада Црне Горе почиваће на четири кључне области које су у овом тренутку најважније за Црну Гору а то су – владавина права, финансије, образовање и здравство, саопштио је синоћ мандатар Кривокапић после састанка са представницима странака три коалиције које чине нову парламентарну већину.

Истичући у видео-обраћању да се руководио добрим примерима у пракси као што су Холандија и Финска, Кривокапић је навео да ће влада бити експертска, састављена од компетентних професионалаца. Кривокапић је прочитао имена министара будуће владе, напомињући да место министра одбране још није персонално попуњено.

У наставку доносимо кратке биографије кандидата за министре прве демократски изабране владе у историји Црне Горе.

Весна Братић

Рођена у Билећи. Филозофски факултет завршила је у Никшићу, ванредна професорица Филолошког факултета, добитница СУСИ стипендије америчке владе (Институт савремене америчке књижевности) на Универзитету у Лујвилу и стипендије за библиотечко истраживање Института Џ.Ф. Кенеди у Берлину. Од јануара 2020. главни је уредник часописа Филолошког факултета „Логос ет литера“. Члан је најужег координаторског тима ЕРАСМУС + пројекта РЕФЛАМЕ. Након Кривокапићевог повлачења, изабрана је за предсједницу НВО „Не дамо Црну Гору”.

Др Јелена Боровинић Бојовић

Дипломирала на Медицинском факултету у Београду, завршила специјализацију из интерне медицине и субспецијализацију из области пулмологије. Тренутно је начелница Одјељења пулмологије Интерне клинике Клиничког центра Црне Горе, а последњих дана помињала се у јавности као докторка задужена за лечење митрополита Амфилохија. Радила је као љекарка Опште праксе у ХМП и ДЗ Подгорица, клинички доктор на Инфективној клиници КЦЦГ Подгорица, интерниста на Одјељењу пулмологије КЦЦГ, субспецијалиста пулмолог на Одјељењу пулмологије Интерне клинике КЦ од 2016.године,

Тамара Срзентић

Замјеница директора у Канцеларији за иновације при сектору здравства у калифорнијској влади. Цетињанка поријеклом живјела је, студирала и радила на четири континента, најдуже у Црној Гори, Енглеској и Француској. Има диплому Калифорнијског универзитета, а потом је завршила и мастер студије менаџмента у администрацији у Филаделфији. У њеној биографији пише да у Калифорнији обучава тим који је задужен за побољшање и унапређење утицаја здравствених политика и сервиса, као и реформу начина рада државе у дигиталном добу.

Владимир Лепосавић

Рођен је у Бару 1984. године, дипломирао на Правном факултету у Београду. Троструки је добитник награде тог Универзитета за стручне радове из области правних и економских наука. Стипендиста је Фондације „Роберт Шуман” и добитник Фулбрајтове награде за остварене изванредне академске и професионалне резултате. Специјализирао је у области међународних људских права на Правном факултету у Вашингтону, а докторирао на теми међународне заштите мањина 2016. године, на Правном факултету Универзитета у Београду. Члан Правног савјета Митрополије црногорско-приморске.

Милојко Спајић

Магистар је финансијског инжењеринга. Као стипендиста јапанске владе завршио је студије економетрике на Осака универзитету у Јапану, а потом завршио мастер студије у Паризу. Радио је на Вол стриту, као и у Токију и Сингапуру. Говори пет свјетских језика.

Спајић је током кампање био члан савјетничког тима носилаца изборне листе „За будућност Црне Горе” и мандатара за састав Владе, Здравка Кривокапића.

Ратко Митровић

Професор Архитектонског факултета, завршио постдокторске студије на Архитектонском факултету на Флориди, био је гостујући професор на универзитетима у Лондону и у Италији. Радну каријеру започео је у компанији ОГП Подгорица, био је руководилац Фабрике станова Спуж, радио је у Електропривреди Црне Горе, руководио изградњом десетина објеката, између осталог био је и директор градње Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Бави се истраживањима из области нових технологија и обновљивих извора енергије.

Никола Терзић

Рођен је 1984. године, завршио је Правни факултет Универзитета Црне Горе. Од 2013. је у адвокатској канцеларији.

У биографији која је доступна на сајту адвокатске канцеларије „Терзић Живковић”, наводи се да су му области рада привредно право, стечајно и имовинско право.

Има искуства у областима међународне заштите у кривичним стварима, екстрадиције и питања азила. У току рада заступао клијенте пред Комисијом за контролу оптужница Интерпола, гдје је имао успјехе у виду укидања тј. брисања међународних потјерница које су биле политички мотивисане.

Он је потписник платформе Црно на бијело, а био је члан ИОК Подгорица и након парламентарних избора открио да је представница ДПС-а покушала да сакрије купоне са изборних листића.

Ђорђе Радуловић

Завршио међународне односе на Факултету политичких наука, а дипломатску каријеру почео је и у Министарству вањских послова. Говори енглески и руски језик. У Министарству вањских послова ради од 2011, а фебруара ове године именован је за директора Дирекције за Европску унију. Био је и замјеник амбасадора Црне Горе у Румунији.

Јаков Милатовић

Магистрирао економију на Универзитету Оксфорд као стипендиста британске владе. Радио је као економиста у Европској банци за обнову и развој, канцеларији у Лондону, затим је прешао у Подгорицу одакле покрива земље западног Балкана. Био је ангажован за Дојче банку у Франкфурту и аналитичар у области управљања ризиком у НЛБ групи у Црној Гори. Мастер студије завршио је на Универзитету Оксфорд, на коме је био Chevening  стипендиста. Награђен је као најбољи студент, добитник стипендија ЕУ, Аустријске Владе, Владе САД.

Младен Бојанић

Некадашњи посланик, најприје Позитивне Црне Горе, а затим независни, предсједнички кандидат опозиције на изборима 2018. године. Бојанић је широј јавности прије свега познат као економски стручњак, а девет година био је у руководству Савеза економиста Црне Горе. Са дипломом брокера и дилера на тржишту капитала, једно вријеме покривао је и функцију директора Монтенегроберзе, али и инвестиционог фонда Актива интегра. Остао је препознат по откривању афере „Рамада“, у којој је правоснажно пресуђено за злоупотребу државних ресурса.

Александар Стијовић

Магистар, технички савјетник у „GDi GROUP LLC“. Предсједник је Управног одбора Института за шумарство Црне Горе.