Међународна конференција у Бугарској: Блокада агресије на цркву – ОДБРАНА ПРАВОСЛАВЉА

У Бугарској је 26. августа 2024. године, на иницијативу Међународног форума православних жена (неформална група) и Центра за геостратешке студије из Београда, организована међународна конференција под називом: Блокада агресије на цркву – ОДБРАНА ПРАВОСЛАВЉА. На конференцији се говорило о прогону Украјинске православне цркве, нападима на православне светиње у Палестини, прогону свештенства и отимању цркава на Косову и Метохији, деструктивном утицају спољних сила на православље и др.

Митрополит запорошки г. Лука из Украјинске православне цркве говорио је на тему: „Национална безбедност или верска дискриминација? Улога партије Европска солидарност у вршењу притиска на Украјинску православну цркву“.

Митрополит запорошки г. Лука напоменуо је да: „тренутна ситуација захтева ревизију политичких приступа верским питањима и јачање гаранција слободе вероисповести у Украјини“. Он је у свом обраћању навео: „У контексту сукоба са Русијом, питања верског идентитета постала су посебно акутна у Украјини. Верско питање је сада максимално исполитизовано. Украјинска православна црква постала је мета остракизма и дискриминације од стране политичких елита, укључујући лидере партије Европска солидарност. Ова партија и њен лидер имају водећу улогу у обликовању јавног мњења, у коме се УПЦ доживљава као агент руског утицаја и претња националној безбедности. Ова реторика, која често прелази у агресивне изјаве, ствара негативан однос у друштву према УПЦ и њеним верницима, што доприноси распиривању међуверске мржње и ствара реалне ризике за права и слободе грађана Украјине.“

Отац Михаил Ковачев из Бугарске православне цркве говорио је на тему:  „Забрана Православља у Украјини“.

Он је у свом извештају навео да Украјинска православна црква (УПЦ) даје активну подршку украјинском народу током рата: „Митрополит кијевски је уз Кијев, украјински архипастир је уз украјински народ, моли се за њега. , подржава их духовно и материјално. У тексту се описује масовна хуманитарна активност УПЦ током рата, укључујући помоћ избеглицама, медицинску помоћ и донације жртвама рата. Међутим, „мржња против канонске Украјинске Цркве се већ активно манифестује“, што укључује:

„Преко 1.500 цркава Украјинске православне цркве насилно је предато Православној цркви Украјине. Служба безбедности Украјине (СБУ) је од 2022. године спровела 41.000 истрага против УПЦ због наводне сарадње са Русијом и претресла 350 црквених објеката“.

Аутор упозорава на последице усвајања Закона 8371, који „практично забрањује Украјинску православну цркву“ – „последице надолазећег погрома над свештенством и верницима биће трагичне“, закључује отац Михаил.

Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије из Србије, упознала је учеснике конференције са темом: „Положај Српске православне цркве на Косову и Метохији“. Она је навела: „Посебно су угрожена верска права преосталог српског становништва на Косову и Метохији што се огледа у прогону и нападима на свештенство и вернике Српске православне цркве, нападима на православне цркве, манастире и гробља, незаконитом одузимању и присвајању имовине Српске православне цркве и слично“. Трифковић сматра да велику одговорност за континуирано насиље на Косову и Метохији имају и међународне снаге које нису успеле да испуне своју мисију: „Поштовање људских права на Косову и Метохији и опште стање безбедности је изузетно лоше, обележено учесталим случајевима терористичких аката, физичког насиља, убиства на етничкој основи, драстичном експанзијом организованог криминала, разбојништвима, узурпирањем и уништавањем приватне имовине, ускраћивањем слободе кретања итд“,навела је она.

На крају свог излагања Трифковић је навела предлоге које се тичу одбране и заштите СПЦ на Косову и Метохији, који су ушли у закључни документ конфернције.

Архиепископ севастијски Теодосије Хана из Јерусалимске православне цркве говорио је на тему: „Потребно је хитно деловање  како бисмо зауставили прогон цркве“

Он је у свом обраћању апеловао „на све православне цркве света (без искључења било које православне цркве) са хитним захтевом за брзим деловањем на заустављању прогона којем је црква изложена у Украјини, по принципу да ако је члан цркве прогањан, сви треба да стану на овог потлаченог и прогањаног“. Поред тога, архиепископ Хана је навео  „молимо се да се рат у Гази заврши и да језик мира и дијалога завлада Светом земљом Палестином“. „Позивам вас све да се усрдно молите за жртве рата и да се ово крвопролиће заврши у Гази како би људи ове земље могли уживати у миру и достојанственом животу“- навео је архиепископ Хана.

Румјана Ченалова, правник (судија, тужилац, адвокат) из Бугарске говорила је на тему: „Легалност и легитимност закона 8371 у Украјини: Противречност уставним и законским одредбама Украјине, као и међународним и европским  конвенцијама“

Она је навела да: „Закон 8371 се види као резултат интереса „Цариградске патријаршије, као и марионетске владе Зеленског, као и евроатлантских вредности, за које до данас не знамо тачно шта су, за које православна вера представља опасност. Закон ствара процедуру, по којој Државна служба за етнополитику и слободу савести Украјине може да врши провере веза између верских организација и Руске патријаршије“. Аутор то критикује, наводећи: „Када је држава регулисала садржај статута правних лица верских организација? Никад!“ Адвокат Ченалова је цитирала реакцију Патријарха антиохијског и свеисточног Јована X у писму поглавару УПЦ митр. Онуфрије, који је закон дефинисао као „колективну казну за милионе верника чији је једини грех да остану верни православној вери“ и предложио „сазивање општег сабора за свеобухватно решење украјинског црквеног питања“.

Аутор предлаже неколико поступака против закон 8371, укључујући обраћање међународним организацијама као што су УН и Савет Европе. Указује на то да се законом крше основна људска права наведена у међународним документима: „Пре свега, тзв. основна људска права наведена у Међународном пакту за заштиту грађанских и политичких слобода, у посебној директиви ЕУ о суспензији верске нетрпељивости, као и текстови члана 9. и 10. Европске конвенције о људским правима. … То јест, закон је дискриминаторан. Законом се крше основна права, пре свега, право на слободно исповедање вере, право да бирате како ћете практиковати – лично, сами, у групи, у некој организацији“, закључује Ченалова.

Максим Костенко, верски аналитичар и бивши заменик начелника Синодалног одељења УПЦ за питања младих из Украјине говорио је на тему: „Покатоличавање Украјине: изазови за руско и светско православље“.

„Садашњи прогон Украјинске православне цркве није последица актуелног војног сукоба Украјине и Русије. Овај процес има много дубље корене.

Њеном полазном тачком треба сматрати вишевековне покушаје геополитичких противника Русије да јој отцепе територије, претварајући своје становнике у снагу спремну да идеолошки и истрајно ратује против руске државе. Управо тим путем су својевремено ишле Пољска, Аустроугарска и Немачка. При томе, кључна улога је увек стављена на преобликовање духовног кода дела руског народа, пошто је православна вера била најважнији елемент у очувању јединства Руса“, навео је Максим Костенко.

Он је у свом обраћању додао: „Посебна пажња би се могла посветити теми све веће интеракције између Цариградске патријаршије и Римокатоличке цркве (РКЦ), које отворено показују жељу за обнављањем молитвеног и евхаристијског јединства. И сасвим је могуће да је Фанару и Ватикану неопходно формирање нове уније у Украјини – на бази ПЦУ и УГКЦ – као доказ да је поновно уједињење православних и католика без промене начела њиховог учења (догматике) оствариво и реално“.

Диогенис Валаванидис, директор Центра за заштиту хришћанског идентитета из Србије говорио је на тему: „Јерес источног папизма разара јединство православне цркве“.

„Православна црква нашла се у вртлогу, бројних политичких комбинација и геополитичких прерасподела. Желим посебно да истакнем да су јереси савременог доба, као што су екуменизам, модернизам, либерализам, и ново лажно учење о источном папизму, највеће опасности које у данашњем времену представљају претњу по опстанак Православне цркве“, навео је Валаванидис. Он сматра да се „Ватикану жури да се уочи 1700-те годишњице Првог васељенског сабора (2025. године) успостави унија између Рима и Константинопоља“, а да „главни узрок огромних потреса у целокупној Православној цркви, лежи у неканонској одлуци константинопољског патријарха Вартоломеја I да на варварски начин изврши упад у поље јурисдикције, канонске Украјинске православне цркве Московске патријаршије“.

Протојереј Саша Петровић из Српске православне цркве, парох цркве Свети Никола у Омахи, Небраска, САД, говорио је на тему: „Протестантизам источног обреда, деструктивни утицај Архиепископа Елпидофора на православље у Америци“

„Током свог шестогодишњег управљања Грчком америчком  архиепископијом (ГА) архиепископ Елпидофор је направио бројне кораке и дао разна саопштења која су у суштој супротности са учењем православне цркве које је засновано на св. писму и св. предању, а које је формулисано на Васељенским саборима и делима св. отаца, навео је отац Саша“.

Он је у свом излагању изнео доказе у којима арх. Елпидофор јавно и отворено заступа озакоњивање абортуса, подржава содмију и гази све моралне хришћанске принципе,  износи похвале масонерији, љуби руку римском папи, отворено исповеда јерес перенијализма, то јест учења да све религије имају пуноћу истине која их води ка Богу, само на различите начине“. На крају свог излагања отац Саша Петровић је закључио да: „арх. Елпидофор није православни епископ и  да целу своју архиепископију води у духовну погибао, док изнутра разара већ пољуљано јединство православне цркве“.

Василијана Мерхеб, теолог из Бугарске говорила је на тему: „Украјинска православна црква, утврђење православља“. Она је у свом излагању навела конкретне податке о бројним репресивним акцијама против епископа и свештенства УПЦ. Аутор указује на конкретне основне законе које украјинска влада крши: „Прогон УПЦ се одвија иза законодавне позадине власти која се претвара да је ’демократска’, која инсистира на чланству у ЕУ, иако гази сопствени Устав (чл. 24 и 35), који каже да је Црква одвојена од државе, такође гази европски закон – Повељу о основним правима Европске уније (чл. 10 и 21), Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода (члан 9) и међународно право – Универзална декларација о људским правима (чл. 2 и 18), Међународни пакт о грађанским и политичким правима (чл. 2, 4, 18), Декларација о елиминисању свих облика нетолеранције и дискриминације на основу вере. припадности или уверења (чл. 1, 2, 3, 4, 6, 7, 8), и низ других закона који су фундаментални за демократију“. Тиме: „Украјинске власти дискриминишу основна људска права и слободе, укључујући право на исповедање вере и право на верска окупљања и удружења, намерно јавно вређајући верска права и осећања припадника канонске УПЦ, подвргавајући их понижавању по верској основи“, наводи Мерхеб.

Валентин Кардамски, новинар, и главни уредник портала kritichno.bg из, Бугарске говорио је на тему: „Медијска агресија на Украјинску православну цркву“. Он је навео да је закон 8371 преседан који може да се искористи и у другим државама за забрану других православних цркава. „Ћутање и прихватање ове чињенице постаће предуслов за ликвидацију једног броја цркава“. Он је такође приметио да се рат у Украјини води на три фронта, од којих је један информативни, где режимски масовни медији искривљују истину и индоктринирају друштво. „И још један фронт – верски. Вера је ослонац и нада људи, али они им је не само одузимају, већ је користе и против себе“ навео је Кардамски.

Након излагања учесника, утврђени су следећи заједнички закључци конференције:

• О УПЦ

1. Обезбедити окончање грубог кршења европских демократских вредности и слобода у виду кршења основних права пастве Украјинске православне цркве.
2. Спровести неопходне процедуралне процедуре за укидање закона о забрани Украјинске православне цркве, који има за циљ уништење највеће конфесије у Украјини, крши Уставом загарантовано право грађана на слободу вероисповести, подрива принцип аутономије верског друштва. и има за циљ грубо мешање у унутрашње активности верских организација УПЦ.
3. Престати са праксом јуришничког заузимања цркава УПЦ од присталица „ПЦУ“, чланова националистичких организација, представника локалних власти, као и противзаконите пререгистрације статута заједница УПЦ у надлежност „ПЦУ“ ”; одговорне за предметна дела привести кривичној одговорности.
4. Допринети окончању информативне кампање дискредитације и оцрњивања УПЦ, коју спроводе водећи медији Украјине.
5. Обезбедити ослобађање епископа и свештеника УПЦ (посебно митрополита Арсенија, игумана Свјатогорске лавре), који су били притворени под лажним изговорима, непристрасно и објективно разматрање судских случајева свештенства ове вероисповести, стриктно поштовање њихових права као држављани Украјине.
6. Престати са праксом затварања свештенства УПЦ за њихову накнадну размену за украјинске ратне заробљенике.
7. Укинути противправне санкције уведене указима председника Украјине против једног броја епископа УПЦ.
8. Забранити Оружаним снагама Украјине и другим војним формацијама Украјине да гранатирају православне цркве, као и да у њима организују ватрене положаје.
9. Зауставити спровођење верског геноцида над УПЦ због њених духовних веза са Руском православном црквом (која се, посебно, изражава у уништавању ликова руских светаца, бацању одговарајућих икона и црквеног прибора у смеће, одузимању и преименовање цркава названих у част светаца или икона везаних за духовну историју Русије итд.).
10. Престати са политичком и административном подршком „ПЦУ“, у оквиру које се слаби и уништава УПЦ, као и крше права њених верника.

–         О СПЦ

1. Заштитити цркве и манастире Српске православне цркве од девастације и уништења
2. Заштитити цркве и манастире Српске православне цркве од насилног преузимања од стране албанских власти
3. Прекинути и сузбити фалсификовање у политици, науци, школству, медијима, туризму и др. којим се српска културна баштина преводи у албанску
4. Заштитити свештенство и верни народ СПЦ од насиља које се над њима перманентно спроводи
5. Заштити српска гробља која бивају разривана грађевинским машинама, ради брисања ове врсте доказа о исконском животу српског народа на овим просторима
6. Спречити преименовање Српске православне цркве на овом простору у „Православну цркву Косова“, што повлачи и насилну промену титулара имовине која је у власништву СПЦ
7. Коначно, обезбедити православном српском становништву живот достојан човека, у складу са демократским начелима и међународном правном регулативом