Маркуш: Други свјетски рат у Црној Гори никад није престао

Историчар Јован Маркуш за Борбу је коментарисао синоћње гостовање митрополита црногорско приморског Српске православне цркве Јоаникија и то дио који се тицао помирења у Црној Гори а гђе је владика казао да се залаже за осуду свих злочина, како четничких, тако и комунистичких и нацистичких.

Маркуш је за наш портал казао да се потпуно слаже са изјавом митрополита.

„Још почетком 90-их година ми смо предложили, ја конкретно и још неколико људи да се крене у национално помирење. Нека нам послужи то што је урадио Франциско Франко у Шпанији, који јесте био диктатор, али је подигао споменик свим палим за отаџбину. На тај начин су се стишале страсти које нажалост хране одређене странке на један начин који и није баш примјерен данашњем времену“, казао је Маркуш за Борбу.

Он додаје да је јако добро што је митрополит дао ту изјаву као старјешина најбројније вјерске заједнице у Црној Гори.

„Посебно данашње пођеле које су присутне и гђе имате ситуацију која је усложена подизањем ђавољега маузлеја горе на Ловћену. Ви данас у истој фамилији имате два рођена брата који не говоре један са другим због политичких разлога. Треба радити на томе, али је злочина било на свакој страни. Ужасно је кад се чује да је више људе погинуло у међусобним сукобима него у борбама против окупатора“, казао је Маркуш за Борбу.

А на питање Борбе може ли се стога извести закључак да Други свјетски рат никада није престао у Црној Гори, Маркуш додаје да је овђе на ђелу пузајући Други свјетски рат.

„Није престао. Ми се данас дијелимо не само на четнике и партизане него и на бјелаше и зеленаше, Момировце, Миловце, и тако даље. Као да нам је у насљедство пођела. То је тачно. Ја могу слободно да кажем – ево код мене на Цетињу, зна се тачно која је која фамилија била, јесу ли били бјелаши или зеленаши. Добру ствар су урадила два истраживача, један из Колашина, други из Бијелог Поља.

Они су све могуће жртве, још од Балканских ратова, па и Првог свјетског рата, и међусобног сатирања из 1919. године, Другог свјетског рата… Они су све пописали. Мислим да је то један материјал изванредан ако желимо да направимо истинско помирење“, казао је Маркуш за Борбу.

На питање нашег портала је ли корак ка том помирењу ексхумација костију гђе би сви имали право на гроб, Маркуш подсјећа да испред Биљарде на Цетињу постоји гробница 30 младих момака који су погинули у сукобу бјелаша и зеленаша 1919. године.

„Шта се дешава – предсједник општине, када је тај дио реновинар, прије пар година, преко средине гробнице је направио пјешачку стазу. Што то значи? То значи да једноставно ни мртве не поштујемо јер ту је био својевремено и споменик један који су италијански фашисти и црногорски сепаратисти срушили. Мене не чуди што је ово тако. Ви данас када пођете на ново цетињско гробље, виђећете необиљежене хумке око 20 Цетињана, гђе су лоши ђаци убили своје професоре.

То је говорио генерал Божо Јанковић. Пет професора цетињске гимназије, директор цетињског позоришта Марко Драговић, и најбољи предсједник по мом мишљењу који је икад постојао, Томо Милошевић. Нико не зна што су их убили, није било суђења. Неко је направио спискове. На тим гробовима не постоје натписи чији су то гробови. Свако псето залужује да га достојно сахране – а тек човјек. То вам је наша реалност.