Маркуш: 21. мај је прослава подјела а не прослава слоге и мира; Ако желе заједнички празник – то је 13. јул!
Фото: Снимак екрана/ЈуТјуб
Историчар и аутор Бијеле Књиге, која доказује да су приликом референдумског процеса 2006. године постојале бројне нерегуларности, Јован Маркуш коментарисао је за Борбу 19 година од тог 21. маја 2006. године и изнио предлог народу Црне Горе.
„Да се једноставно батале прославе 21. маја јер он дијели народ у Црној Гори а ако желе заједнички празник – то је 13. јул. Ту нема сукоба између једних и других. Мени се као човјеку нимало не допада ова прослава. По мом мишљењу – то је прослава подјела а не прослава слоге и мира за будућност Црне Горе. То је моје мишљење, без обзира што је ушло у календар државних прослава. Некад је и 29. новембар био у календару државних прослава, а постоји ли сад? Не“, казао је Маркуш за Борбу.
Њему је, додаје, јасно све што се тиче референдума и наглашава да је исти – покраден.
„Оно што је објављено као побједа је била чиста крађа. То нема везе са политиком већ са математиком. Ко зна основно сабирање и одузимање, јасно му је да је то била крађа. Нажалост, мени првима су је верификовале Србија и Русија што мене као човјека највише погађа. Прије свега, Русија је купила тај референдум а Србија је другим игранкама помогла да се то оствари. Треба ту бити отворен и поштен до краја. На крају, они су међу првима честитали независност Црне Горе“, казао је Маркуш.
Постоји још једна битна ствар – Блок за заједничку државу никад није признао резултат референдума, наглашава Маркуш и потом додаје да ми упорно, јер смо незналице, прећуткујемо да је ово трећи референдум о државно правном статусу у Црној Гори.
„Први је био 28. новембра 1920. године. Други је био 1992. године а ово је трећи референдум, 2006. То се крије, а посебно појма немају о овом првом. Најпоштеније о томе пише вођа тадашњих зеленаша и предсједник Владе у избјеглиштву Јован Пламенац у листу Балкан. Од А до Ш имате све о том референдуму. Наши историчари и правници о томе ћуте. Нешто је о томе писао Растодер (историчар Шербо Растодер, прим. аут.) али жели да то закамуфлира. Консултовање народа је референдум. Кажу да је Подгоричка скупштина била нелегална, а ако је то тако, узмимо да је тако, шта ћемо са тим референдумом што се тада догодио“, пита Маркуш.
Вратио се на 2006. годину и на Бијелу Књигу и навео да је то зборник валидних докумената коју нико од 2007. године није поништио.
„Према томе, она је истовремено и оптужница – па коме мило а коме криво“, казао је Маркуш.
На питање да ли га је ико звао да провјере наводе из Бијеле Књиге, Маркуш наводи да га нико никада није позвао нити прозвао.
„То је највећи број докумената, књига од 1298 докумената. Узмимо да је увод о референдумима о историји Црне Горе неких 90 страна са прилозима али то је велики број докумената. Имао сам, а то је депоновано гдје треба, око 10.000 докумената. Извадили смо их која смо сматрали да су најинтересантнија. Имате један документ да се дигне коса на глави – матичне бројеве мртворођене дјеце су давали не знам ни коме. А тамо пише тачно коме су дали. Ту нема никаквих препирки или доказивања. Ако ће неко да се препире, ето му документ и нека се препире. То је радила читава екипа, радили су Богдановић, Славиша Губеринић… Радили су и представници странака – СНП, Народна странка и ДСС Ранка Кадића покојног. Ми смо прикупили сву документацију“, казао је Маркуш за наш портал.
