МАКЕДОНИЈА: Да ли Скопље постаје балкански Бејрут?

Фото: Спутњик/Јутјуб

Фото: Спутњик/Јутјуб

Нова трвења у Скопљу, овога пута због подизања крста у општини Бутел, резултат су борбе за гласове Албанаца, која се захуктава пред изборе заказане за 5. јун.

Бивши градоначелник Скопља и један од оснивача ВМРО-ДПМНЕ, професор политичких наука Јове Кековски, каже за Спутњик да, иако је Скопље одувек било подељено на леву и десну страну Вардара, Македонци и Албанци су се поштовали, а да је највећи део македонске популације овога пута остао смирен и није подлегао провокацијама.

Протесте због подизања крста висине 55 метара, које су предводили функционери највеће партије македонских Албанаца, Демократске уније за интеграције, Кековски види као покушај милитантних криминогених структура те партије, али и њихових партнера у власти ВМРО-ДПМНЕ да добију што више поена код свог бирачког тела.

„Настоје на сваки начин да подигну међуетничке тензије. То није први пут, радили су то пуно пута. Мислим да је народ прозрео њихов сценарио и није подлегао притисцима и манипулацијама“, каже Кековски. Македонски новинар Миленко Неделковски протесте објашњава борбом албанских партија за гласове македонских Албанаца. Проблем ДУИ је, по његовим речима, у томе што је, према истраживањима, од лета наовамо изгубила 30 одсто популарности и што јој код албанских бирача у Македонији позиције угрожава Демократска партија Албанаца Мендуха Тачија.

Други проблем ДУИ, истиче Неделковски, јесте што је осам институција које пречишћавају бирачке спискове утврдило да постоји око 100.000 људи који су исељени и воде се као грађани Македоније, а нису ни у једном другом систему, од чега је 90 одсто Албанаца.

„То је прича о оних 100.000 људи који гласају и на Косову, и у Македонији, и у Албанији, односно не гласају, него се листићи пуне у селима и градићима где су доминантни Албанци. Са тих 100.000 гласова и 30 одсто изгубљене подршке за ДУИ и са најављеном појачаном контролом на сваком бирачком месту, владајућа партија у албанском сектору ДУИ губи предност и вероватно ће бити изједначена са ДПА“, каже саговорник Спутњика.

Неделковски указује и да се појавило неколико нових партија у албанском сектору, а најзначајнија је Беса коју, како каже, директно финансира косовски криминални албански лоби и у којој има доста људи са Косова, премда неки од њих имају и македонско држављанство.

„Беса је партија која долази, националистичка, узима гласаче са простора које је имао ДУИ а то су они радикални, који су учествовали у конфликту 2001, који су досељени из Прешевске долине, са Косова. Да би предухитрила Бесу, ДУИ је организовала своје протесте показујући да су они још увек тврди националисти“, истиче он.

На питање да ли је унутаралбанска борба постала начин да се обрачунају и ВМРО-ДПМНЕ и опозициони Социјадемократски савез Македоније (СДСМ), Неделковски каже да је СДСМ у тактици исти са ДУИ.

„Једину шансу за опстанак виде у креирању криза, владавини улице“, сматра македонски новинар и додаје да технички министар унутрашњих послова, који СДСМ има по споразуму из Пржина, није предузео ништа кад су почели протести, него је повучено и оно мало полиције са места протеста.

Градоначелник скопске општине Чаир Изет Меџити је дао рок суседној општини Бутел да преиспита одлуку о подизању тог објекта јер, како каже, њоме је нарушен основни принцип Бадентера, Оквирног договора из Охрида о мултиетничкој и мултиконфесионалној Македонији. Страхује, наиме, да би за том одлуком могле да се поведу и друге општине у македонској престоници.

Бадентеров принцип, иначе, подразумева да о свим међуетничким питањима на државном и локалном нивоу одлучује већина свих посланика, као и већина посланика из мањинских заједница.

rs.sputniknews.com

Тагови: , ,

?>