Историчар проф. др Милош Ковић честитао је Дан Републике Српске.

Тридесет година у савременој историји, која има изразито убрзан ритам, представља сразмерно дуг период. Толико издржати, па чак и ојачати, под таквим притисцима, огроман је успјех и подвиг. Републици Српској желим да сваки сљедећи рођендан прослави у све већој слободи и снази.

Да ли очекујете наставак притисака или се ради о фарси, с обзиром на отупелу оштрицу западних сила?
– Западне силе су, заиста, све слабије, док су Русија и Кина све јаче. То је процес који може брзо да нам донесе слободу, али може и да потраје. Не бих потцијенио ниједну пријетњу западних сила и био бих спреман на повремена тактичка попуштања. Али ми би требало да будемо као вода, која увијек нађе свој пут. Видјели смо и испратили на онај свијет много великих сила током наше дуге историје. Нека царства смо и својеручно срушили. Ми знамо свој циљ и зато нема разлога да одустајемо нити да се предајемо.

Ко руши БиХ – Бакир Изетбеговић, Милорад Додик или страни фактор?
– Запад већ дуго покушава да за своје интересе искористи исламисте – од Авганистана, преко Босне и Косова, до Ирака и Сирије. Чак ни катастрофа од 11. септембра 2001, нити недавно понижење у Авганистану нису им били довољни да науче стару лекцију о тиквама које ће им се увек обијати о главу.

Да ли су могуће санкције Републици Српској или би то значило подјелу БиХ?
– Како рекох, не бих потцијенио ни једну пријетњу која долази са Запада.

Шта мислите да значи помоћ мађарског премијера Виктора Орбана?
– Прагматичну политику од које би и Српска и Србија могле да имају велику корист.

Колико је битно српско јединство и да ли га видите?
– Ослобођење и уједињење морају да буду наш главни стратешки циљ. Слично Израелу, окружени смо непријатељским земљама које нас, упркос нашој жељи да живимо у миру, неће оставити на миру. Само наше постојање за неке сусједне земље представља проблем. Потребно је да то схватимо и да научимо да, као историјски народ дугог памћења, планирамо на дуже стазе, које превазилазе животни вијек једног нараштаја.

Каква је тренутно ситуација на Филозофском факултету и вашим избором у звање редовног професора?
– Моја судбина, питање да ли ћу бити, упркос научним резултатима, протjеран са Филозофског факултета у Београду, нема превелики значај. Јавност је, уосталом, рекла своје, а и Ректорат Универзитета се недавно умешао да би одбранио академска правила и законитост. Овде се, међутим, води много већа борба за историју. Тржиште школских уџбеника, семинари за наставнике, све је то већ одавно у њемачким рукама. Изненађујући број мојих колега у томе учествује, при чему прихватају хашку интерпретацију српске историје по којој су Срби, народ три пута подвргнут геноциду само у 20. веку, у ствари свесно изазивали ратове и вршили геноциде над другим народима. Објективну науку заменила је ратна НАТО пропаганда, која има за циљ да оправда уништење српског народа у Крајини, Сарајеву, на Косову и Метохији, али и да припреми нове крсташке походе Запада на Блиски исток и Русију. Томе се треба супротстављати свуда и на сваком месту. Шта су моји судски процеси због деликта мишљења или протеривање са факултета у поређењу са жртвама које је поднео и подноси мој народ у Српској и Федерацији БиХ, Хрватској, на Косову и Метохији? Зашто бих ја кроз ово одсудно вријеме, у коме мој народ страда, прошао неокрзнут?

Аутор С. Рајковић

Извор Вечерње новости, 09. јануар 2022.