То за за Спутњик каже аналитичар Бошко Вукићевић уочи данашњих преговора експертских тимова Владе Црне Горе и Митрополије црногорско-приморске о закону о слободи вјероисповјести.

Шта се крије иза Владиног позива на преговоре

„Иза неочекиваног позива могле би се налазити политичке калкулације ДПС-а, који можда у крајњем моменту процјењује да би оштар сукоб са Црквом могао веома негативно да утиче на резултат те партије на изборима крајем августа. На крају, могло би се радити и о куповини времена и испољавању лукавости владајуће партије“, каже Вукићевић.

Он додаје да би у том случају, евентуално црквено неприхватање закашњеле понуде за преговорима, ДПС искористио да и пред међународном заједницом Митрополију црногорско-приморску прогласи за страну која није „конструктивна и одговорна“.

Мамац за Цркву

„Наравно, Црква такав мамац није прогутала и прихватила је чак и непристојну понуду премијера, тј, понуду за преговорима тек пар дана након што је Марковић СПЦ и православно становништво у Црној Гори брутално извријеђао“, подсјећа Вукићевић.

Наш саговорник је ипак мишљења да шта год да се налази иза изненадне понуде за преговорима – не постоје реални изгледи да се они успјешно заврше.

„Ако би власт повукла дискриминаторни закон или његове спорне одредбе, а имавши у виду да је она у његово изгласавање уградила цјелокупан политички кредибилитет, то би био њен највећи политички пораз од самог оснивања режимске странке. Црква, пак, нема разлога да прихвата било какве труле компромисе, тј. било шта испод њених минималних и легитимних захтјева. Такво евентуално прихватање трулих компромиса угрозило би њено устројство и будућност, изазвало огорчење код вјерног народа и стога је оно, по мом мишљењу, не само нереално већ и немогуће“, закључује Вукићевић.

Пробијен петровдански рок

Преговори долазе изненада, након што је Митрополија у недељу прихватила позив премијера Црне Горе Душка Марковића на разговор. Марковић је претходно на Твитеру саопштио да је Владин тим спреман за наставак преговора „ради проналаска прихватљивог решења у односу на отворена питања“.