Ломпар: Америка жели да се православна Црна Гора поништи

Власт у Црној Гори тежи насилном обрачуну са Српском православном црквом и Митрополијом црногорско –приморском и само оштар притисак Сједињених држава може да доведе до тога да се црногорски режим повуче макар за једну степеницу, рекао је професор Филолошког факултета Мило Ломпар.

Европска унија, оцењује наш саговорник, нема позитиван однос према црногорској  Влади и председнику али је њен утицај много мањи од САД. „Ако би Вашингтон то урадио, мислим да би се режим зауставио, јер је он ипак  завистан и уцењен и никакве одлуке не доноси самостално. Трагедија ових простора је да су људи који тако моћно у својој земљи, потпуно беспомоћни пред онима који им говоре шта да раде“,  каже Ломпар.

Власт у Црног Гори тежи насилном обрачуну са СПЦ

Власт у Црној Гори тежи насилном обрачуну са Српском православном црквом и Митрополијом црногорско – приморском. То, према мишљењу саговорника Спутњика, значи да власт у Црној Гори жели да заврши друштвени инжењеринг који је почео јако давно и  ишао кроз различите меандре и рукавице али увек ка истом циљу – денационализацији српског народа у Црној Гори. „По подацима са почетка двадесетог века, у Црној Гори живи српски народ и реч Црногорац не значи народност, већ има другу врсту одређења. Тај процес је ишао различитим токовима унутар Југославије али сада смо у фази која том процесу даје изразито антиправославни карактер. Није реч само ономе што је у првом плану црногорских властодржаца, а то је обрачун са српским народом у Црној Гори, већ је реч о једном дубљем захвату у антиправославном смислу,” нагласио је наш саговорник.

Америка жели да уклони руски утицај из Црне Горе

Он види доста снажан импулс западне, односно америчке политике, да се православна традиција Црне Горе што је могуће више поништи или барем избледи и то превасходно из два мотива. „У религијском смислу то је да се процес унијаћења, прозелитски процес насилног католичења који је тако снажно испунио 18. век у Далмацији сада постепено другим средствима и начинима везаним за масовну комуникацију протегне на Црну Гору. Политички аспект саме ствари је да се руски утицај који је у Црној Гори дубоко наталожен у осећањима и традицији људи, преко православне традиције која је најснажнија веза са на руском државном, црквеном и народном идејом уклони из Црне Горе,” објашњава Ломпар.

Та два чиниоца су, према речима нашег саговорника, транснационална али је сада у питању један локални поступак, а то је да се конструише црногорска нација као синтетички продукт који у свом дефинисању треба да има негативан однос према самој српској нацији. „То у Црној Гори практично значи према самој себи, јер црногорска нација чим крене у прошлост среће се са својим српским пореклом. Подсетићу да је ректор црногорског Универзитета мењао надробну плочу свога деде, јер је на њој било уписано да је деда био Србин. Одвија се процес који  треба да створи нацију која ће бити одређена по негацији. Можемо да разликујемо оне које се заснивају позитивно у складу са неком митском представом као што је српска нација везана за светосавску и косовску традицију, а могу бити и негативно дефинисане као што је хрватска нација у односу према Србима,” нагласио је наш саговорник.

Циљ Ђукановића представља прихватљиву чињеницу за Запад

Председник Црне Горе је, каже Ломпар,  дубоко усмерен ка друштвеном инжењерингу вођен својим мотивима, који могу бити лукративне природе или лични мотиви у шта не треба улазити. „Ради се о човеку који је дубко непријатељски према Србији одредио структуру црногорског друштва и државе, а на челу је и режима чији су криминални садржаји предмет писања европске штампе и који се служи насиљем у спровођењу политичких средстава. Чињеница да Сједињене државе и Европска унија пролазе глуво поред свега тога показује да су његова очекивања да ће добити макар прећутну подршку тој страни прилично оправдано. Судећи према писању штампе, немају превише добро мишљење о њему али његов циљ представља за њих прихватљиву чињеницу,“ нагласио је наш саговорник.

Професор Ломпар каже да можемо да очекујемо употребу насиља, јер тај режим мора да уклони све трагове оних који могу да посведоче о чињеницама које му не одговарају. Тако нешто се догодило и у Хрватској али је у Црној Гори то много теже због традиције, а и Срби у Црној Гори имају цркву коју је митрополит Амфилохије за ових 30 година подигао и која све више представља снажан ослонац. „Не треба, међутим, заборавити да су митрополита Јоаникија Липовца убили комунисти 1945. Ако погледате историју српске цркве Ђока Слијепчевића видећете да су четири петине свештенства побили комунисти, у тој земљи постоји  традиција насилног обрачуна са црквом коју сада продужава у једном другом окружењу садашњи црногорски председник.  Оно што је узнемирујуће јесте пасивно држање власти у Београду,“ рекао је Ломпар.

Положај режима зависи од отпора странака који могу да га пруже

Црногорски режим влада уценом и државне службенике на неки начин држи као таоце, тако да ће његов положај много зависити од отпора оних политичких странака које могу да га пруже. Ту је, оцењује наш саговорник, управо Митрополија црногорско-приморска на великом удару, јер је мудром и разумном политиком показала да питање националне разлике између Срба и Црногораца, на чему режим стално инсистира, није средишње питање. Своје активности и литије, као и читав концепт, СПЦ је поставила на православној основи и чак је успела да у литијама буде један део људи који се осећају Црногорцима, а да то никоме није сметало. Према Ломпаревом мишљењу, актуелна власт  у Подгорици развија потпуно ненормалну антируску хистерију која управо има за циљ да удео руског утицаја смањи и то је једна полицијско-пропагандна операција која је јако глупа када је разложите, али је у исто време ефикасна. „Што се тиче опозиције у Црној Гори, они имају две листе – Демократског фронта, као српску националну листу премда унутар те конфигурације има различитих чинилаца, и једна умеренија, грађанска која није антисрпска и која би могла да анимира грађанске гласаче. Велика је штета што стицајем унутрашњих политичких прилика у Црној Гори једна значајна личност за ту земљу, дугогодишњи дипломата и амбасадор Миодраг Лекић, није на видљивијем месту и нема утицаја у политици с обзиром на његово искуство, толеранцију и чињеницу да се декларисао као Црногорац  у свим временима али да није антисрпски опредељен. Он би у оваквим тренуцима био човек од такта и од мере што није безначајно за наше прилике,“ рекао је професор Ломпар.

rs.sputniknews.com, Наташа Милосављевић
?>