Лазарева субота, односно Врбица – дан дечије радости

© spc

На Лазареву суботу или Врбицу се беру младе врбове гране које се освештавају у цркви и деле народу. Врбица је дечији празник, јер је Христос, према Јеванђељу, улазећи у Јерусалим рекао: „Пустите децу мени, јер таквих је Царство небеско“, пише РТС.

До Другог светског рата, Лазарева субота или Врбица, прослављала се и као школска свечаност. Деца, лепо обучена и украшена звончићима, су се кретала у поворкама и проводила време у игри око извора. Пратећи елементи овог празника имају библијско утемељење – после Лазаревог васкрсавања, Исус Христос улази свечано у Јерусалим, а маса раздраганог света дочекује га свечано и између осталог, у рукама носе палмове гранчице. Данашње гранчице од врбе замена су за палмине, пише на порталу Српске православне цркве.

Народни обичаји и веровања

Такође, поред врбе, бере се цвеће које се потопи у воду да преноћи, па се на Цвети том водом треба умити. Обичај је да се млади међу собом дарују цвећем. У неким деловима Србије, од куће до куће иду Лазарице, певају и играју и домаћину и укућанима и желе добро здравље и срећу.

Васкрсење Лазарево

Лазарева субота или Субота праведног Лазара, посвећена је васкрсењу Лазара кога је Исус Христос васкрсао из мртвих после четвородневног пребивања у гробу. То је видело много људи, па се вест о Христовом чуду брзо проширила. Овај догађај сматра се у хришћанству победом живота над смрћу и наговештај Христовог страдања и васкрсења, које је основа новозаветне вере.

Празник је установљен у Јерусалиму крајем IV века. После васкрсења, Лазар је био епископ на Кипру. Његове мошти почивају данас у Цариграду, где су пренете 890. године са Кипра, односно из Китона код Ларнаке, где је стајала надгробна плоча са натписом „Христов пријатељ“.

Многе породице у Србији,  обележавају Лазареву суботу као крсну славу.