ЛАЗАНСКИ: Ширење НАТО-а до руских граница је антируски пројекат и свако ко сада улази у НАТО је учесник антируског пројекта

Војнополитички аналитичар Мирослав Лазански сматра да је коначни циљ НАТО-а да изађе на руске границе, те да тај савез чека тренутак не би ли Русију раскомадао на три дијела – европски дио, Сибир и Далеки исток.

„То је циљ Запада, то је крајњи циљ геополитике коју он протежира и заговара од Збигњева Бжежинског, преко Хенрија Кисинџера и свих осталих јастребова, у смислу геополитичких гуруа западних земаља, пре свега САД“, истиче Лазански у интервјуу Срни.

Он оцјењује да је тај циљ тешко остварив све док је на власти у Русији Владимир Путин и све док је Москва нуклеарна сила.

„Да Русија није нуклеарна сила, они би је већ давно распарчали. Е, сад, ко хоће да се упрегне у та кола, да буде део тог НАТО пројекта – нек` изволи“, наводи Лазански.

Циљ Запада јесте да кроз НАТО Америка буде присутна у Европи, Нијемци под контролом, а Русија изван Европе.

Он оцјењује да су дугорочно, „материјални ресурси Русије једна врста стратешког циља Запада“ и указује на то да не треба заборавити да је бивши амерички државни секретар Медлин Олбрајт својевремено рекла да Москва „нема права да располаже са свим својим ресурсима, јер су то и ресурси целог света“.

Одлука црногорског државног руководства да у парламенту, без референдума, донесе тако крупну геополитичку одлуку о уласку Црне Горе у НАТО – коси се са принципима демократије, каже Лазански.

„Овако, `муфте`, у парламенту, у коме нема опозиције, одлучивати о томе да Црна Гора уђе у НАТО јесте нешто што показује страх од одлуке народа. Наравно да народ не би гласао за то, због тога `муљају` и због тога иду кроз парламент“, истиче Лазански у интервјуу Срни.

Он указује на то да посљедица ове одлуке, у војном смислу, по Србију неће бити, зато што Црна Гора нема шта да војно понуди НАТО-у нити Алијанса има неку могућност да стационира веће трупе у Црној Гори, која није ни „нешто стратешки важна“.

Лазански оцјењује да је „НАТО-у само било стало да се покрије рупа на овој страни Јадрана и да кажу како сад имају непрекидан низ обале од Италије, Словеније, Хрватске, Црне Горе и Албаније“.

„Оно што ће можда бити нека олакшица за НАТО јесте то што када им бродови буду упловљавали у Бар, можда ће добити боље место у луци него што су сад имали. А, иначе, пошто је то трговачка лука, тешко да велики бродови НАТО-а могу тамо да пристану“, процјењује Лазански.

Он напомиње да се и Србији „стално нуди НАТО и стално Србе покушавају да `угурају` под овом или оном фирмом“.

„Стално су ту неке поруке типа: `Народ Србије треба да одлучи`. Па ми знамо да народ Србије треба да одлучи. Не треба неко на Западу да нас на то упозорава. То су врло прикривене, у фин папир умотане, радње да би се Србија на неки начин увукла у НАТО,“, наводи Лазански за Срну.

Он подсјећа да је НАТО већ присутан на Косову и Метохији, у Бугарској, Румунији, Мађарској, а „делимично нешто мало у БиХ“, и да се ту ништа битно за Србију војно не мијења.

„Та врста геополитичког гледања на Балкан: `Ми смо окружени НАТО земљама` није важна. Па шта ако смо окружени? И Аустрија и Швајцарска су окружене НАТО земљама. Оно што је врло јасно јесте да је српском бићу, националном духу и историји иманентан став војне неутралности.

Србија је увек била војнонеутрална и као самостална и као Краљевина Југославија и као Југославија након 1945. године. Увек смо имали једну врсту позиције да имамо добре односе са једнима, другима и трећима“, напомиње Лазански.

Према његовој оцјени, „улазак у НАТО сада је као да одлазите у четнике 1948. године“, а НАТО у коме Русија није члан „јесте антируски савез“.

„Због чега постоји НАТО ако више нема Варшавског пакта и СССР-а? Ширење НАТО-а до руских граница је директан антируски пројекат и свако ко сад улази у НАТО је на неки начин учесник антируског пројекта. То у српском народу не може да прође“, поручује Лазански за Срну.
Срна

Тагови: Мирослав Лазански, НАТО, Русија