Русија се увек залагала да се питање имена БЈР Македоније реши на начин који би био прихватљив за народе, јавност и владе Грчке и БЈР Македоније, саопштио је министар спољних послова Сергеј Лавров на конференцији за штампу у Москви, одговарајући на захтев грчких новинара да појасни зашто је Москва „незадовољна“ одлуком о преименовању БЈР Македоније на основу Преспанског споразума.
„Никада нисам чуо да се имплементација одлуке Савета безбедности УН-а може посматрати као покушај да се спречи решавање питања којима су ове резолуције посвећене. Мислим на резолуције које су покренуле процес посредовања УН-а у договарању имена Македоније између Скопља и Атине. Ми се не противимо имену, које се на крају појавило и објавило. Постављамо питања о томе колико је овај процес легитиман и колико је то истина, због жеље да се постигне консензус између Грчке и Скопља, а не жеље САД да се балканске земље што пре доведу у НАТО и заустави било какав утицај Русије у овом региону. Наравно, не можемо се сложити са онима који кажу да Русија нема места на Балкану, како је изјавила Федерика Могерини. Међутим, када смо се састали са њом на састанку ОЕБС-а у децембру у Милану, она је рекла да је погрешно схваћена”, објаснио је Лавров.
Према речима министра, на Балкану данас игра главну улогу не само Европска Унија, већ и НАТО.
“Јер тамо где постоји ЕУ, постоји место за НАТО. Штавише, за њега прво место”, рекао је он.
Како је истакао Сергеј Лавров, Русија је увек желела да се поштује став Савета безбедности УН-а, и та позиција је била да одлука треба да буде легитимна.
„Али када се име одобри документом који није потписан на нивоу који је предвиђен уставом Македоније, то поставља питања колико је легитиман овај процес. Када македонски парламент усвоји закон о амандманима на устав и закон о језицима које председник Македоније одбија да потпише, то такође поставља питања “, истакао је он.
Министар је упитао западне колеге, који Москву оптужују за све невоље које се некако манифестују на Балкану, како се односе према бесрамној кампањи коју је Запад спровео уочи референдума у БЈР Македонији, када су шефови влада земаља ЕУ, генерални секретар НАТО-а, представници Европске комисије и Европске Уније стигли у Скопље, те позвали на гласање о придруживању НАТО-у и Европској Унији променом имена земље.
“Постојала је таква агитација: гласати не за име, које би помирило Македонију и Грчку, већ за чланство у евроатлантским структурама променом имена. Недоследност овог приступа је очигледна ”, додао је министар.
Он је подсетио да у односу на име БЈР Македоније постоји резолуција Савета безбедности УН, која је део међународног права и која захтева поштовање устава Грчке и БЈР Македоније.„Уместо правног приступа, који подразумева усвајање закона који ће потписати председник Македоније, користи се неправни приступ. Правило је да се одлука може потписати на министарском нивоу, а не на нивоу председника, у македонском уставу, па се резултати референдума могу игнорисати. Дакле, ова правила, која су сада напредовала на Балкану и не само ту, прилично су опасна и одражавају жељу да се све балканске земље доведу у НАТО у што краћем року”, рекао је Лавров.
Истовремено, Лавров је додао да је сличан тренд видљив и у америчком односу према Босни и Херцеговини.
“Недавно сам прочитао да у САД постоји критички однос у вези са Босном, те да Срби тамо играју деструктивну улогу. Недавно су у САД-у саопштили да је дошло време да се одустане од Дејтонског споразума, јер ће Срби успорити приступање БиХ НАТО-у“, рекао је он, истичући да у овом приступу циљ није добробит БиХ и сва три народа која чине државу, већ БиХ у НАТО.
„С тим се не можемо сложити, јер је то менталитет прошлости, ако не и прошлог века“, закључио је Сергеј Лавров.