Посета руског дипломате Сергеја Лаврова БиХ, Србији и Хрватској смета западним земљама, јер они сматрају да има тапију на овај простор, а колико су се ствари промениле можда најбоље илуструје насловна страна „Јутарњег листа“ на којој видимо да Лавров поручује НАТО–у да склони руке што даље од Републике Српске, каже политиколог Александар Павић.
Он наглашава да је то велика промена. Да ли је то, пита се наш саговорник, што је постало очигледно да је Запад у кризи и да се осећа да треба мало промешати карте или мало повећати своје алтернативне опције.
„Са друге стране, Загребу је сада јасно да могу да граде терминале за течни гас колико хоће али не могу да направе да он буде јефтинији од гаса који долази из Русије. Друго, ако Трамп стварно не буде остао у Белој кући, а тако све више делује, вероватно ће се смањити притисак бар мало на то да се забрани по сваку цену да се спречи долазак руског гаса или куповина руског гаса од земаља чланица Европске уније па је у том случају веома важно имати добре односе са Русима”, рекао је Павић.
Хрвати су такође, оцењује он, видели да Руси подржавају Дејтон, а то је сада подршка и опстанку Хрвата у БиХ. Последњих месеци, каже Павић, из Загреба су више пута дошли тонови о растућој опасности од исламског екстремизма који долази из БиХ и опасности од потенцијалног тероризма.
„Загреб је имао принудни брак са муслиманима у БиХ на антисрпској основи, а на крају крајева и Американци су их приволели на тај брак који је у ствари ишао на штету Хрвата”, рекао је Павић.
Када говоре о руском малигном утицају и растућем кинеском утицају, Павић сматра да они мисле да ово треба буде само њихова територија — желе да буду чувари капије. Тај неоколонијални приступ подвукао је и Лавров приликом недавне посете. Павић је у емисији радио Спутњика „Од четвртка до четвртка“ подсетио на речи руског шефа дипломатије, приликом обиласка ових земаља, а који је рекао да захтева да се већ једном укине функција високог представника за Босну и Херцеговину, јер је она понижавајућа.
„Понижавајуће је да једна земља буде суверена, а да има спољног намесника, да не говоримо да имају и троје странаца у Уставном суду. Једноставно, Запад сматра да нико други нема право овде долази на овај простор, осим, евентуално уз њихову дозволу — да они буду чувари капије. За Русе је то став који их апсолутно не обавезује, а за нас би требао да буде увредљив. Између осталог, то је и разлог зашто дошао у посету Републици Српској и Босни и Херцеговини”, рекао је наш саговорник.
Сада нам је већ свима јасно, каже Павић, да су и Шефик Џаферовић и Жељка Комшић глумили изненађеност и увређеност, јер им је протокол био добро познат. Лавров је, додаје он, због тога био у праву када је рекао да они нису одбили састанак са њим по свом нахођењу, већ да је очигледно да им је то неко споља рекао.
„Имали су довољно времена да покажу своје неслагање са распоредом али то нису урадили. Самим тим, подвучено је да се Русија на Балкану залаже за деколонизацију. А то наравно, Западу смета као што им је сметало и раније у Африци и Азији. Они протекторат у Босни неће званично назвати колонијом али они де факто то тако третирају. Траже чак и да остане високи представник док се још нека посла не заврше”, нагласио је Павић.
Оно што забрињава, према мишљењу нашег саговорника, јесте чињеница да нико не говори о укидању страних судија и Уставног суда БиХ, већ да треба мењати Дејтон па ако треба и на силу.
Они, међутим, врло добро знају да Република Српска неће пристати на смањење својих надлежности, поготово што су оне силом укидане за време високих представника до пре 15 година када је отишао Педи Ешдаун.
„Он је тамо био у улози диктатора, смењивао је легално изабране функционере, а некима забрањивао да се запосле. Сада Западу не одговара што постоји Република Српска. Нови моменат је, међутим, то што је Лаврову у Загребу предочена јасна подршка Хрватске Дејтонском споразуму, јер је политичко Сарајево изгледа отишло предалеко”, оцењује наш саговорник.