Кућа вјерницима и мјесто слободе: Деценија Храма Христовог васкрсења у Подгорици

Саборни храм Христовог васкрсења у Подгорици прославља 10 година од освећења, а тим поводом у суботу 14. октобра у 18 часова биће уприличен свечани дочек патријарха српског Порфирија и деснице Светог Спиридона Чудотворца.

За десет година постојања Храм Христовог Васкресења у Подгорици постао је симбол повратка вјери, народног сабирања, храм је мјесто гдје се не окупљају само вјерни људи, већ и књижевници, ствараоци, народ га прихвата као неку врсту своје скупштине, гдје исказује свој став о свему што га узнемирава и што му смета.

Мјесто слободе

Отац Никола Пејовић, старјешина Храма Христовог васкрсења, каже за Спутњик да као што је Христово васкрсење темељ сваког човјека, као и што је Јерусалим као мјесто гдје се догодило васкрсење, називан пупком свијета, тако се може рећи и да је Храм Христовог васкрсења у Подгорици постао центар, не само вјерника, већ и друштвених и културних догађаја.

„Људи су осјетили да је Храм мјесто слободе гдје се они осјећају као код своје куће. Та слобода се не осјећа без разлога и повода, јер је Храм Христовог васкрсења почео да се гради у једном тешком времену, када је била инфлација, није било довољно новаца, немаштина, чак био је рат у окружењу. Људи су се од самог почетка његове градње уграђивали у овај храм, и уз њега узрастали. Врхунац тог окупљање свакако је био догађај освећења када је овај Храм био центар православне васељене, тога дана су се овдје окупили сви православни великодостојници, патријарси, представници свих православних цркава, али су ту били и представници Римокалтоличке цркве, великодостојници исламске вјероисповијести. И држава Црна Гора имала је своју делегацију која је присуствовала том чину. Био је то један тренутак сабирања како и треба да буде у једној заједници, у једном друштву, у једној држави. И заиста је радост када људи процјењују да храм јесте мјесто нашег сабирања и у вољи и у невољи”, поручује отац Никола за Спутњик.

Овдје се чује глас српских стваралаца

Предсједник Удружења књижевника Црне Горе Новица Ђурић каже да је Храм Христовог васкрсења постао један од камена темељаца СПЦ у Црној Гори.

„Тај храм нас чува од оних који мисле да је све важније од СПЦ, оних који су се ‘уновчили’. Митрополит Амфилохије је најзаслужнији за градњу храма који нас брани од свих негативности савременог доба. Храм је мјесто не само да би се у њему молили, већ и да бисмо се срели, јер су деценијама све културне иниституције у Црној Гори биле затворене за српске културне ствараоце. У њему се одржавају најзначајније културне манифестације, од вечери поезије, промоције књига, наступа хорова… Храм је постао мјесто гдје се највише окупљају млади људи, тако и треба, нека они улазе у храм на велика врата, нек осмишљавају нове програме”, поручује Ђурић за Спутњик.

 

Наш саговорник истиче да је храм изњедрио и Радио Светигору, часопис са истим именом а, како каже, даће Бог да ће се формирати и телевизија.

„У Храму Христовог васкрсења су процветали српски гласови, основани бројни црквени хорови, милина и радост је то што их је храм уњедрио. Не можете не отићи на манифестацију коју храм организује. Ево је 10 година од када је митрополит Амфилохије са народом ударио темеље храма. Храм је градио он, а храм је градио митрополита и довео читав православни свијет у Подгорицу”, наводи Ђурић.

Лоза са Хиландара почела да рађа

Он указује да је митрополи Амфилохије разумио колико је важно да се сабирамо у храму као у својој кући, а не по кафанама, што су српски ствараоци радили у Црној Гори.

„Митрополит је донио лозу са Свете Горе и ето почела је да рађа поред храма у Подгорици. А упозоравали су га да то неће моћи, да неће та лоза успјети овдје, он је говорио да ће он дати све од себе да се лоза подигне. И ето је, даје плодове. Када је било освештење храма цијела православна васељена се сакупила овдје, сви патријарси, а митрополит их је све дочекао једном трпезом мудрих и братских ријечи и порука, јер он другачије није ни знао”, присјећа се Ђурић.

Указује да је и гроб митрополита Амфилохија у крипти храма, јер је тако желио да и одатле чује шта млади људи стварају, а и да види да ли идемо у погрешном смјеру.

„Митрополит Амфилохије је уз помоћ народа покренуо оне величанствене и јединствене литије у хришћанству, како би спасио светиње, јер су политичари хтјели да отму цркве, да их претворе у туристичке објекте, или као они педесет година прије њих, да у њих затварају стоку. Митрополит је покренуо литије и успио, заједно са народом, да један однарођени режим оде са власти. Храм је мјесто одакле је све почело и постојаће у Божијем даровању док год постоје људи који вјерују”, закључује Ђурић.

Све више туриста

Предсједник Црквене Општине Подгорица Радош Кастратовић истиче да је Храм Христовог васкрсења постао не само мјесто гдје се Подгоричани и вјерници из читаве Црне Горе моле, па чак и из региона, поготово из Србије, вјерници долазе да виде колико је храм лијеп, већ је и мјесто гдје долазе страни туристи који посјећују Црну Гору.

„Храм Христовог васкрсења је за десетак година постао један од симбола Подгорице, људи храм доживљавају као своју кућу. Идеја о подизању храма била је и прије почетка Другог свјетског рата, а од изградње Храма Христовог васкрсења Подгорица није више међу главним градовима који немају свој храм. Ваља напоменути и да је покојни митрополит Амфилохије са вјерним народом испред храма и покеренуо оне величанствене литије које су довеле до промјене власти у Црној Гори. Храм је удомио и пјеснике, музичаре, хорове….Његово значење превазилази само смисао богомоље. Мислим да ће и у будућности Храм Христовог васкрсења бити једно од главних мјеста окупљања Подгоричана”, истиче Кастратовић.

Ипак, како каже за Спутњик вјерница Марија, једна од многобројних које редовно долазе на литургије, много је битније да имате осјећај како ваше молитве стижу до правог мјеста и како се у тишини Божије куће осјећате комотно и заштићени.

Саборни храм Христовог васкрсења у Подгорици висок је 41,5 метара и површине 1.270 квадрата, а на својим куполама носи седам крстова и 17 звона, од којих је једно тешко 11 тона и највеће је на простору Балкана.

Саборни храм је направљен према пројекту др Предрага Ристића и његова изградња је трајала двадесет година.

Осим дочека патријарха Порфирија у суботу 14. октобра, у недјељу 15. октобра у 9 часова биће служена литургија коју ће предводити патријарх Порфирије уз саслужење више архијереја СПЦ, као и митрополита Крфа Паксона и Диапонтијских острва Нектарија.

Истог дана у 13 часова патријарх Порфирије и митрополит Јоаникије освештаће камен темељац цркве Светога Саве, као и темеље Православне гимназије „Свети Сава“ чија изградња је почела у подгоричком насељу Стари аеродром. У 19 часова патријарх српски ће посјетити Цркву Светог Ђорђа под Горицом, најстарије богослужбено мјесто у Подгорици, у којој је по предању свету тајну крштења примио Свети Симеон Мироточиви.

Свечана духовна академија поводом 10 година од освећења Саборног храма биће одржана у 20 часова на платоу испред Саборног храма. Бесједу ће одржати архимандрит Методије, игуман манастира Хиландар.