„Крвави Никољдан“ јошанички: Свједоци умиру, а правде још нема

„Крвави Никољдан“, предмет „Јошаница“, масакрирана дјеца и старци, силоване жене… О овом злочину над Србима у Горњој Јошаници код Фоче прича се тридесет година.

Толико се ишчекује и казна за наредбодавце и починионице за злодјела која је починила тзв. Армија РБиХ.

Тринаест породица завијено је у црно, неке од њих су заувијек нестале, многе куће и данас су згаришта.

Преживјели понављају ријечи „Никоме се не поновило!“, а на земљи гдје је проливена крв јошаничких мученика подигли су храм.

Један од свједока је и Славојка Грујичић, која је видјела и преживјела сву патњу и бол. За Печат је говорила 3. фебруара, и баш као да јој је испуњена посљедња жеља. Након тога преминула је и сахрањена 6. фебруара. Свједоци умиру, а земаљске правде још нема. Зашто је тако?