Мишко Ратковић и његов друг усташки су кољачи који су лета 1941. године усликани како се замазани српском крвљу церекају и клибере негде на територији такозване Независне Државе Хрватске.
Триљ је мирно месташце у Далмацији које је кроз историју било од велике важности због тога што је ту био једини прелаз преко набујале Цетине, а и данас је ту један од највећих мостова преко те реке.
Управо је Триљ родно место Мишка Ратковића, једног од два човека са ове бизарне фотографије настале лета 1941. године, на територији такозване Независне Државе Хрватске. Где тачно — не зна се.
Да нема сачуваног описа ове фотографије могао би човек да помисли да се то само два младића добро забављају, да су се можда намазали уљем док су поправљали аутомобил.
А ипак, опис њен сачувао је од заборава контекст и ставио је можда на прво место топ-листе најболеснијих фотографија које су на територији Југославије настале током Другог светског рата, а можда и на прво место глобалне те топ-листе.
Јер ова двојица усташа, Мишко Ратковић и други чије име није сачувано, кољачи су замазани људском крвљу, вероватно Срба, снимљени можда током предаха, док се церекају и криве од смеха.
Толико је надреалан овај призор да смо у неколико наврата помислили да је то само неки партизански службеник лупио опис из пропагандних побуда, али смо се онда сетили неколико чињеница: усташе јесу клале, много су клале, и многим је усташама које су то радиле чин клања Срба и Јевреја био савршено нормалан. Ако им је већ нормалан, што се не би клиберили након клања?
Болесно.
И колико је болесна ова фотографија, не можемо то да не поновимо. Болесна!