КРИЗА У МАКЕДОНИЈИ НЕ ЈЕЊАВА: Колико може утицати на комплетан регион?

Кризи у Македонији не назире се крај. Протести су се из Скопља прелили и у друге македонске градове, у којима грађанска иницијатива „За заједничку Македонију“ тражи да се очува Устав и јединство земље.

Позива се на смиривање тензија и одбацују тврдње из региона да су посљедња дешавања у Македонији увод у грађански рат.

Одлука предсједника Ђорђа Иванова да мандат за састав нове Владе не повјери Зорану Заеву, лидеру СДСМ-а, изазвала је највећу кризу у Македонији у посљедњих 15 година.

Ипак, аналитичари у Скопљу тврде да се у тој бившој југословенској републици неће поновити 2001. година, када је дошло до сукоба војске и албанских терориста.

Одлука Заева да прихвати захтјеве албанских странака изнесених у платформи која је написана у Тирани и чији је идејни вођа албански премијер Еди Рама, крши уставне принципе Републике Македонији, тврди лидер ВМРО-ДПМНЕ.

“Ово је на неки начин државни удар, јер ако након избора доносите платформу која је састављена у другој држави, а која се односи на нашу земљу, Македонију, ако ту платформу нису потврдили грађани на изборима и ако та платформа нија у складу с уставом – онда је ријеч о уцјени. Грађани ту платформу не познају и нису гласали за њу на изборима”, изјавио је Никола Груевски, лидер ВМРО-ДПМНЕ.

То што се у платформи тражи увођење албанског, као другог званичног језика у Македонији, то је удар на унитарност македонске државе.

Већи проблем, међутим, који би могао утицати на читав регион, јесте то што се у платформи наводи да је неопходно доношење резолуције у Собрању, којом се осуђује геноцид над Албанцима, наводно извршен од 1912. до 1956. године”.

Тиме се директно оптужују Срби и Србија, а посљедице би могле да се осјете и у Републици Српској, сматра предсједник Демократске партије Срба у Македонији.

“Ако имате у виду поновно покретање тужбе БиХ према Србији за геноцид, ако имате договор Косова и Хрватске или координацију њихових активности око активирања поново тужбе за геноцид према Србији, усвајање овакве резолуције у Собрању Македоније даје цијелој причи шири регионални контекст и у суштини директно се тиче Србије јер, на неки начин, слаби позицију Републике Српске, слаби позицију Србије у борби за Косово и Метохију и на неки начин, брише нас Србе са политичке карте Македоније”, напомиње Иван Стојиљковић, предсједник Демократске партије Срба.

ВМРО-ДМНЕ више забрињава то што лидер СДСМ-а Зоран Заев нема проблем да са Албанцима разговара о измјени химне, грба и заставе Македоније и увођењу албанског као другог званичног језика у земљи.

Аналитичар Сотир Костов тврди да би то значило рушење македонског устава, док представници Албанаца у томе не виде никакав проблем.

“Ово је негирање Охридског споразума који каже да се не смије задирати у унитарност државе, да нема територијалних подјела, а ово што се планира са албанским језиком да буде државни, ово је први корак ка федерализацији”, сматра Сотир Костов политички аналитичар.

С друге стране, албански политичари и интелектуалци не виде ништа спорно у платформи коју је прихватио Зоран Заев.

„Када се платформа прочита, види се да у њој нема ништа радикално и да представља само заједничку политичку декларацију у којој се албански политичари залажу за унапређење права Албанаца у Македонији. Уколико се повећавају права једне заједнице у некој држави, онда то никако не угрожава унитарност државе и њен територијални интегритет“, изјавила је Беса Арифи професорица на Универзитету за Југоисточну Европу.

Три мјесеца након одржавања избора Македонија и даље нема Владу, а како ствари сада стоје ускоро је неће ни добити.

ВМРО-ДПМНЕ позива на пријевремене изборе, док из СДСМ-а поручују да Владу могу да формирају и мимо предсједника Ђорђа Иванова.

Тагови: Зоран Заев, Македонија, Притести