Кривично гонити одговорне за изручење Милошевића Хагу и кривце за његову смрт

© fakti.rs

ПОВОДОМ двадесет година од смрти председника Србије и Савезне Републике Југославије, Слободана Милошевића, у Београду је одржан међународни округли сто „Слободан Милошевић, слободна Србија и Нови свет“.

Скуп су организовали Међународни комитет „Слободан Милошевић“, Српско-руско братство и Први покрет за Србију.

Учесници скупа указали су на значај активног односа према значајном историјском наслеђу Милошевића са временске дистанце од више деценија, истичући да се догађаји из последње деценије двадесетог века данас могу посматрати у ширем геополитичком контексту.

Према оцени говорника, распад Југославије и дешавања у Србији деведесетих година били су део дубљих глобалних процеса који су уследили након завршетка Хладног рата и промене односа снага у свету.

Уводно обраћање на конференцији одржао је амбасадор Владимир Кршљанин, секретар Међународног комитета „Слободан Милошевић“.

Он је нагласио да је Слободан Милошевић „једна од најзначајнијих личности српске историје, „нови Лазар“, човек који је вратио Србију у историју на велика врата и стекао огроман углед у свету као „симбол антиглобализма“, вођа отпора народа против западне агресије, инспиратор новог курса Русије и Кине, иницијатор државног савеза са Русијом и Белорусијом, херој и мученик.“

На конференцији је посебна пажња посвећена анализи механизама политичког притиска и медијских кампања које су, како су истакли учесници, деведесетих година примењиване против Србије. Говорници су оценили да су многе методе политичког деловања које су касније коришћене у другим деловима света, укључујући различите облике политичких протеста и промене власти, први пут примењене управо у Југославији.

Сергеј Бабурин, копредседник Међународног комитета „Слободан Милошевић“, истакао је да је Слободан био водећи државник Србије и Југославије и велики српски патриота. Потомцима морамо да оставимо у наслеђе истину, нагласио је он и указао да је Југославија, према његовом мишљењу, постала једна од првих жртава новог униполарног светског поретка који је настао након распада Совјетског Савеза. Он је оценио да су политички притисци, санкције и војне интервенције које су пратиле распад Југославије представљале део шире стратегије преобликовања међународних односа.

Истина о Слободану Милошевићу важна је за духовни и морални препород не само српског, него и других словенских народа, као минимум, истакао је на крају Бабурин и додао да морамо разумети да је Слободан био оличење личног хероизма и државничке мудрости – он је знао да Југославија не може да у рату победи НАТО, али је категорички одбијао предају и одлучио „Борићемо се.“

Светла му памјат!

Други копредседник Међународног комитета Клаус Хартман, који је наступио онлајн, подробно је анализирао агресивне поступке западних земља последњих година и месеци, чија је примена почела на нашем тлу и закључио: „Сачувајмо тековине и наслеђе нашег пријатеља и друга, великог Слободана Милошевића: Бранимо слободу и национални суверенитет, солидарност са свим антиимперијалистима и борцима за ослобођење и независност, пријатељство са Русијом и Кином!“

„Политички портрет Слободана Милошевића тек треба да буде написан“, констатовала је на почетку свог излагања академик Јелена Гускова. Милошевић је био једини од словенских лидера тог времена, који је пружио отпор диктату Запада, нагласила је она, подробно анализирајући све кључне догађаје тог времена у којима је његова улога била велика.

На крају, у Хагу, по њеним речима „читава земља је пратила суђење и цела земља је била јединствена у мишљењу да је храбро, стојички и несебично бранио част и достојанство српског народа и историјску истину. И ми њему захваљујемо данас за то што је радио и урадио за своју земљу!“

О искуствима извештавања са Балкана деведесетих година говорио је руски новинар и председник Савеза новинара Русије Владимир Соловјов. Он је подсетио да је као ратни репортер извештавао из региона током најтежих периода сукоба и додао да је у том времену постојала снажна медијска борба око интерпретације догађаја.

Соловјов је истакао да је протекло довољно времена да се многи догађаји анализирају без непосредног политичког притиска који је постојао током деведесетих година. Према његовим речима, историјска дистанца омогућава да се боље разумеју сложене околности у којима су се тадашње политичке одлуке доносиле.

„Данас, када се свет поново спушта у глобални сукоб, морамо се сетити лекција српске Голготе. Слободна Србија, о којој је сањао Милошевић и његове присталице, још увек постоји — у сећању народа, у српским храмовима на Косову и у тврдоглавости којом Београд одбија да уведе санкције Москви. И док је тако, лик Слободана Милошевића ће стајати на путу оних који покушавају да препишу историју у корист „новог светског поретка“. – закључио је Соловјов.

На трибини се обратила и унука Слободана Милошевића, Марија М. Милошевић, која је говорила о упозорењима која је, како је навела, њен деда износио. Она је истакла да су многа од тих упозорења, према њеном мишљењу, данас постала видљива у политичким и друштвеним процесима у свету.

Према њеним речима, Милошевић је упозоравао на опасност од губитка националног идентитета, традиције и духовних вредности, наглашавајући да би такви процеси могли да погоде српски народ у будућности. Она је оценила да се данас могу уочити појаве које је, како је навела, њен деда предвиђао.

Говорећи о ширем политичком контексту, истакла је да је, по њеном мишљењу, Југославија била један од првих примера политичких процеса који су касније виђени и у другим државама, попут Ирака, Либије и данас Ирана. Додала је да је Милошевић, како је навела, упозоравао на такве геополитичке промене и да је остао симбол борбе за слободу, правду и интересе сопствене државе.

Она је нагласила и значај очувања историјског памћења, истичући да оно представља важан извор снаге народа. Истовремено је указала на то да млађе генерације, како је рекла, често имају мало интересовања за догађаје из ближе прошлости, укључујући и дешавања из деведесетих година.

Према њеној оцени, млади су често изложени различитим облицима медијског и културног утицаја, због чега је важно да се више пажње посвети образовању и разумевању историјских процеса. Она је додала да се у савременом свету одређене вредности представљају као универзалне и прогресивне, док се државе које их не прихватају често приказују као заостале, што отвара бројна питања о природи савремених међународних односа.

Др Џорџ Самјуели је подсетио да је Слободан Милошевић био киднапован, слично као данас Мадуро, али да је у Хагу храбро бранио част Југославије и српског народа и објаснио свету суштину постхладноратовског униполарног света. Он је такође раскринкао нечасну западну „дипломатију“, која је претходила разбијању Југославије, што смо затим видели и у другим кризама у свету, на примерима „Бадентерове комисије“, „Споразума из Рамбујеа“ и осталих обмана, режираних као оправдање за унапред планиране насилничке потезе. Најновији пример таквог понашања видимо у агресији на Иран. Али Срби, „предвођени једним од највећих политичких генија наше ере, Слободаном Милошевићем“, знали су тачно какав је западни план.

А хашки трибунал, који је био ругање међународном праву са истим циљем – да оправда западну агресију, некомпетентно се носио са Милошевићевом храброшћу и квалитетима. Својим примером је показао да се људи могу жртвовати, са храброшћу и хероизмом, да би обновили слободу и достојанство свог народа и инспирисати друге – то је оно што треба да урадите да бисте одбранили слободу и интегритет свог народа, закључио је Самјуели.

Професор Правног факултета у Београду Бранко Ракић је детаљно говорио је о начину на који је Слободан Милошевић убијен у Хагу. Он је описао бројне, спорне и контроверзне одлуке, којима је систематски и софистицирано нарушавано здравље Милошевића.             Ракић је говорио и о условима у којима је Милошевић боравио у притвору, осврнувши се на питање његовог здравственог стања и начина на који је лечен током процеса. Према његовим речима, током суђења су се више пута постављала питања да ли је здравље бившег председника било адекватно третирано и да ли су услови у притвору могли додатно да угрозе његово стање. Он је нагласио да се о тим околностима и данас воде расправе у правним и академским круговима.

Ракић је на крају, у контрасту са страшном машинеријом ангажованом против њега, указао на Милошевићеве људске квалитете – доброту и племенитост.

У закључцима, које је на крају скупа објавио Владимир Кршљанин, каже се између осталог:

„Живимо у Србији, чија државност, вера, традиција и слава су поново рођене под вођством Слободана Милошевића.

Двадесет година је више него довољно. Србија се мора пробудити из вештачке коме и вратити најславнијим страницама своје историје. Нека нам ова двадесетогодишњица буде повод да прекинемо ћутање о својим и његовим подвизима са краја ХХ века, да једнако славимо своје највеће историјске подвиге у ХХ веку – ослободилачку борбу у Првом и Другом светском рату и 90-их, и да храбрије закорачимо у Нови, праведнији свет, за који смо поднели толике жртве, раме уз раме са својом руском браћом, чија се нова велика победа ближи.

Слободан треба да добије булеваре и улице, споменике, музеј. Мора да уђе у школске програме и читанке, у научно-истраживачки рад. Морају се поново објавити све његове књиге и интервјуи, сви хашки транскрипти. Сва хашка архива и архива 90-их треба да се обезбеди за будућност оснивањем посебне фондације.

Србија треба да покрене поступак пред Међународним судом правде за ратне репарације од земаља НАТО. Чињеницу да су САД обуставиле финансирање Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале, треба искористити као повод да се у Савету безбедности покрене иницијатива за поништавање свих пресуда Хашког трибунала. Треба покренути кривичне поступке против свих лица одговорних за противуставно изручење Слободана Милошевића трибуналу, као и против свих у трибуналу, који су одговорни за његову смрт.

Треба да довршимо најважнији историјски подухват српског народа, који је започео Слободан – улазак у државни савез са Русијом и Белорусијом, што ће Србији омогућити потпуно ослобођење и уједињење и сигурну будућност у Новом свету, у заједници и са Кином, БРИКСом и Светском већином. Слободна Србија ће имати народно јединство, саборну демократију, национални суверенитет и социјалну правду. Она ће бити и центар стварања новог Балканског савеза и нових односа у Европи.

Треба да наставимо велику српску историју и велико дело Слободана Милошевића!“

https://srbratstvo.rs/srbi-i-rusi-traze-da-se-postuje-i-nastavi-veliko-d…