Када се догоди супрематија једне над осталим гранама власти, мора да се реагује јер се ради о недемократској појави. Јер демократија значи стриктну поделу на извршну, судску и законодавну власт, а тренутно су све три гране власти у БиХ у рукама Кристијана Шмита, самозваног високог представника, коментарише оптужницу коју су Шмит и његова канцеларија (ОХР) поднели против председника Републике Српске Милорада Додика, адвокат Горан Петронијевић.
Шмитов задатак је изазивање сукоба у БиХ
За адвоката Горана Петронијевића главни проблем је могућност да се подигне оптужница за овакво кривично дело. Кристијан Шмит је, каже наш саговорник, самозвани високи представник јер није прошао формализацију избора и не може из неправа да црпи право.
„Значи, не може да црпи овлашћења из чињенице да он и још неколико западних земаља сматрају да је он високи представник, а да га Савет безбедности није верификовао на начин на који је то одређено. То је полазна и основна тачка“, објашњава Петронијевић.
Други ниво проблема, према Петронијевићевим речима, је проблем Додикових овлашћења и обавеза као председника републике којима се одређује начин доношења извршних аката којима се одређује начин извршења одлука парламента. Да није потписао указ о проглашењу закона, поставило би се питање његове одговорности.
Исти је случај са Милошем Лукићем – да није поступио како је поступио, извршио би кривично дело злоупотребе службеног положаја.
„Готово да сам убеђен да је неолиберални глобалистички Запад, тај део света који је Шмита наметнуо као тобоже високог представника, дао Шмиту у задатак дизање тензија и изазивање сукоба у БиХ. Дакле, исто оно што Курти ради под истом том командом, то Шмит ради у БиХ. Јер ко хоће да се дејтонски устав и Дејтонски споразум поштује, он штити међународно право. Не може да буде сепаратиста. Додик се залаже за стриктно поштовање Дејтонског споразума“, констатује Петронијевић.
Да није сталног уплитања западног дела међународне заједнице, Срби, Хрвати и Бошњаци би се за протеклих тридесетак година већ договорили како да живе заједно. Међутим, Запад занимају само његови интереси и ништа у не значи да изазову нови сукоб ако су његови интереси у питању, додаје он.
Више пута Запад је, кроз конструисање разних афера, покушао да поткопа ауторитет Милорада Додика. Сада су креирали закон по коме ће га осудити – Шмит је осмислио закон према чијим одредбама свако ко не мисли као он крши закон и ту се налази парадокс живота у БиХ, закључује наш саговорник.
Додиков имунитет је чист као суза
Са друге стране, поставља се питање, може ли се председник РС позвати на имунитет, с обзиром на функцију коју обавља. Према одредбама закона о имунитету, који је Републици Српској наметнут 2002, председник републике не ужива имунитет од кривично-правне одговорности. Међутим, Витомир Поповић, некадашњи декан бањалучког Правног факултета и српски представник у Уставном суду БиХ објашњава да се у случају председника РС ради о функционалном имунитету – Додик је дужан да потпише закон, као што је директор „Службеног гласника Републике Српске“ дужан да закон штампа.
Због тога што је дужан да потписује указе о ступању закона на снагу, не може се говорити о његовој кривичној одговорности у погледу онога за шта га оптужује тзв. Високи представник Кристијан Шмит, каже Поповић, те, према томе, ни Додик, а ни Лукић не могу да одговарају за оно што им Шмит импутира.
„Он је председник Републике и по уставу ужива имунитет за све активности и надлежности које су за њега прописане Уставом Републике Српске. Једна од надлежности је да потписује указе о проглашењу закона које усвоји Народна скупштина. Ако их не потпише, они се враћају Народној скупштини, констатује се да их није потписао и они ступају на снагу. Према томе, ово је чист имунитет у односу на њега, чист као суза“, констатује Поповић.
Подсећамо, Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против председника Републике Српске Милорада Додика и вршиоца дужности директора „Службеног гласника РС“ Милоша Лукића за кривично дело „неизвршавање одлука високог представника у БиХ“.
Оптужница је подигнута након што је Народна скупштина РС усвојила Закон о објављивању закона и других прописа Републике Српске у којем је прописано да се одлуке високог представника неће објављивати у „Службеном гласнику РС“, као и Закон о непримењивању одлука Уставног суда БиХ.
Кристијан Шмит, чији статус високог представника међународне заједнице у БиХ не признају Република Српска, Русија и Кина јер није прошао процедуру потврђивања у Савету безбедности УН суспендовао је ове законе, који су упркос томе, објављени у „Службеном гласнику РС“, а готово истовремено је наметнуо и измене кривичног закона БиХ према чијим се одредбама као кривично дело сматра одбијање спровођења одлука високог представника. Запрећена казна креће се између шест месеци и пет година.
