КРЕСТИЋ: Велике грешке учињене због слоге и јединства

Академик Василије Крестић сматра да су на рачун српске историје и политике учињене велике грешке због слоге и јединства, а да је Југославија створена на погрешном схватању југословенства.

Крестић истиче да је српска историографија била подређена дневној политици и прије настанка Југославије.

„Силне грешке, пре свега на рачун српске политике, историје и српских личности у политици чињене су за љубав слоге, јединства и братства. Ти неспоразуми тињају век и по и повремено избијају на површину на најужаснији начин, да би били завршени геноцидом“, каже Крестић у интервјуу за београдску „Политику“.

Он напомиње да су нарочито између два свјетска рата, чињени многи уступци Хрватима, и то захваљујући томе што су они имали илиризам који је приказиван као југословенска идеја, а у ствари, то је била идеја националног препорода Хрвата.

Крестић, чије је допуњено издање књиге „Знаменити Срби о Хрватима“ објавила Српска књижевна задруга, истиче да основни узрок сукоба између Срба и Хрвата лежи управо у „хрватском државном и историјском праву“ и да је то темељ сукоба.

Он појашњава да „хрватско државно и историјско право“ подразумијева велику и ентички чисту Хрватску, а у ранијим периодима утврдило је идеју да су сви становници једне Хрватске у политичком и етничком смислу Хрвати.

„Овај концепт Хрвати су преузели од Мађара. У тежњи да створе велику Мађарску, од Карпата до Јадрана, Мађари су наметали свој политички народ. Шта то значи? Сви становници Угарске – Срби, Румуни, Словаци, Хрвати – јесу у политичком смислу Мађари“, наводи Крестић.

Он подсјећа да због тога долази до револуције 1848. године у којој учествују Срби и Хрвати против Мађара, али да се послије револуције, у Хрватској та политика намеће у односу на Србе.

„У феудалном друштву владало је правило `Чија територија, онога и вера` у Мађарској, а затим је у Хрватској то прешло у `Чија територија, онога је нација`. Тиме се српски народ систематски брише. То су основни узроци сукоба и то је зло које траје до наших дана и које је довело до геноцида“, каже Крестић.

Он указује на то да југословенство не само Илирског покрета него и Јосипа Јурија Штросмајера није право југословенство.

То је југословенство, како истиче, само по имену, али има хрватску и великохрватску суштину, „јер ни Штросмајер се у својој политици није одрицао хрватског државног права“.

„Он није могао да буде прави Југословен. Југославија је створена на погрешном схватању југословенства“, рекао је Крестић.

Крестић сматра да у односима Срба и Хрвата више нема простора за попуштања и извињавања и да односе треба да граде искључиво на бази строгог реципроцитета.

„Дошло је време да се суочимо са чињеницама и схватимо да морамо да успоставимо строги реципроцитет, дакле – што ви нама, то ми вама. У нама блиској перспективи између наша два народа нема љубави, а бојим се да неће бити ни слоге, ако не буде тог строгог реципроцитета“, закључује Крестић.