Ковић: Најстрашнији Инцков скандал, потребна солидарност Србије са Српском

Историчар Милош Ковић указао је на потребу доношења резолуције која забрањује порицање геноцида над српским народом, те да ће петиција коју је покренуо српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик да се одбаци одлука Валентина Инцка о наметању „забране негирања геноцида“ имати ефекта.

Ковић, који је професор на Филозофском факутлету Универзитета у Београду, сматра да је послије одлуке одлазећег високог представника о „забрани негирања геноцида“ кључна потпуна солидарност Србије са Републиком Српском.

Ковић је у интервјуу за Срну оцијенио да је циљ тог Инцковог посљедњег напада на Србе у ствари да се коначно жртве прогласе злочинцима, а да се злочинци прогласе жртвама.

Он је рекао да Инцко покушава да уведе деликт мишљења и да забрани слободу мисли и говора, слободу истраживања за стручњаке, што је најстрашнији скандал.

– Ми би то и разумејли да је ријеч о појавама као што је Холокауст, али то да проглашава забрану и трагање за истином када је у питању Сребреница, то је заиста најстрашнији скандал – рекао је Ковић у интервјуу за Срну.

Додикова петиција ће имати ефекта, кључна солидарност свих Срба

За петицију коју је покренуо српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик да се одбаци ова наметнута одлука одлазећег високог представника, Ковић каже да ће апсолутно имати ефекта, јер све што се покреће мора имати ефекта.

– Оно што је кључно је потпуна солидарност Србије са Републиком Српском у овој ствари и свакој другој која се тиче националног интереса – рекао је Ковић.

Он је оцијенио да је намјера Инцкове одлуке да се народ који је претрпио геноцид три пута у 20. вијеку, односно српски народ у Републици Српској, Србији, у Црној Гори, нарочито у Хрватској, прогласи за генцидан и оптужи за геноцид.

– Сребреница и све остало је намијењено искључиво томе. Други циљ је ратнички похода Запада широм свијета и НАТО пакта, под изговором „нећемо ваљда да дозволимо још једну Сребреницу“ – рекао је Ковић.

А трећи циљ је, истакао је Ковић, улагивање муслиманском свијету, односно сакрити чињеницу да су они нанијели много зла муслиманском свијету и прогласити Запад за душебрижнике, који тобоже Србе због тога гоне.

Усмјерити снаге на истраживање геноцида над Србима у 20. вијеку

Ковић је оцијенио да је ово још један сигнал да ће, ако Срби не желе да говоре о геноциду који су претрпјели, онда они који су починили геноцид над Србима, не само да говоре о томе већ да за то оптужују саме Србе.

– То је као када би Нијемци оптужили Јевреје за Аушвиц или када би Турци оптуживали Јермене за геноцид, што заиста и раде – рекао је Ковић, те истакао да Срби треба да главне истраживачке снаге усмјере на истраживање геноцида над Србима у 20. вијеку, односно у Првом и Другом свјетском рату и одбрамбено-отаџбинском рату деведесетих.

Ковић сматра и да је ова Инцкова одлука донесена да би се контрирало налазима Независне међународне комисије о Сребреници, која је утврдила да се није десио геноцид, али и да је то реакција на интензивније бављење БиХ од стране Русије, а нарочито Кине, која је сад нови фактор у Савјету безбједности УН.

– Мислим да је ово сигнал оних који су Инцкови господари да ће заузети тврд став у БиХ, као што га заузимају на Косову и Метохији и другим тачкама широм планете у сукобу са Русијом и Кином – сматра Ковић.

Према његовим ријечима, оно што се Србима догађа је дио једног ширег одмјеравања снага „од Хонг Конга до Уне“, због чега Срби треба да буду врло јасни и врло одређени, што је најважније солидарни, јер оно што погађа Републику Српску, погађа директно одмах и Србију и обрнуто.

– Ту морамо да будемо као један и нема пребацивања одговорности. Морамо да будемо сви јединствени. Нама је потребна резолуција која забрањује порицање геноцида над српским народом – истакао је Ковић.

Он је рекао да се то односи не само на геноцид над Србима у Јасеновцу или Јадовну, Старом Броду, Гаравици, него и геноцид који је српски народ претрпио деведесетих година у „Олуји“ и у свим злочинима које су Србе погодили на тлу БиХ.

– Ми морамо да чувамо своје сјећање и да наши мученици буду наши светитељи, као што и ради Српска православна црква – рекао је Ковић.

Силни мисле да могу да пишу историју

Што се тиче ових напада, невоља је у томе, каже он, што ти силни мисле да могу да пишу историју.

– Просто је невјероватна та њихова илузија, у коју врло често упадају када мисле да јачи може да пише историју. Јачи пишу историју можда пет, 10, 20 година, али њихова истина траје онолико колико и њихова сила. Тако да је ово што су урадили смијешно – рекао је Ковић.

Не треба губити живце, сматра он, већ одмјерити потезе и радити истрајно против тога.

– Дакле, у Сребреници је дошло до масовног злочина, тамо није било геноцида – рекао је Ковић и упитао зашто нико не говори о жртвама српским цивилима који су пострадали и најстрашније побијени у општинама Сребреница, Милићи, Братунац…

Ковић је оцијенио да би српски историчари коначно требало да престану да се баве неким безначајним темама и да се главне снаге усмјере ка истраживању геноцида над српским народом, то је кључно.

Он је указао и на отимање лика Никола Тесле у Хрватској од стране оних који су побили цијелу његову породицу, као и на оптужбе за геноцид које долазе од косовских Албанаца, односно оних који су протјерали око 250.000 Срба само 1999. године.

– Данас држе наше људе у гетима широм Косова и Метохије и онда нас оптужују за геноцид. Трагикомична је та њихова вјера, увјерење да могу да намећу интерпретацију историје само зато што у овом тренутку мисле да су јачи, а нису – рекао је Ковић.