КОВАЧЕВИЋ : Прихватање „босанског језика“ почетак краја српског језика и народа

Одлука Уставног суда БиХ, којом је неуставном оцијењена описна дефиниција „језик бошњачког народа“ у Уставу Републике Српске, ништи равноправан статус српског народа и српског језика у БиХ, оцијенио је професор Филолошког факултета Универзитета у Београду Милош Ковачевић.

Ковачевић је рекао да ова одлука јесте очекивана, али није утемељена ни на каквим правним нити научним аргументима и не може обавезивати власти у Републици Српској да у српском језику и Републици Српској „језик бошњачког народа“ називају „босанским“, него само „бошњачким“.

Он је у ауторском тексту за „Политику“ под насловом „Бошњачки није босански“ навео да Уставни суд БиХ своју одлуку темељи на три назови аргумената – да „Устав БиХ даје право конститутивним народима и осталим да језик којим говоре назову именом каквим желе“, да „Устав БиХ нигдје не прописује да се називи језика којим говоре конститутивни народи морају повезивати с називом тог народа“ и да „назив језика не може бити условљен ни лингвистичким правилима зато што је уставно право на назив језика одвојено од садржаја језика, стандарда језика“.

Универзитетски професор наглашава да ниједан од наведених критеријума нема ни научно ни правно утемељење.

Ковачевић појашњава да се у одлуци не наводи у којем је то члану Устава БиХ записано да конститутивни народи и остали имају право да „језик којим говоре назову именом каквим желе“ и указује да међународни прописи који се тичу језика показују да такво право нигдје у свијету није законски снакционисано.

– То су измислили, без потврде у правним документима и Уставу БиХ, чланови Уставног суда БиХ. А и када би такво право постојало, подразумијевало би нужно спецификацију: ако није на штету или против интереса другог конститутивног народа – навео је Ковачевић.

Он истиче да је управо то случај с називом „босански језик“, јер је избор тог назива директно уперен против српског народа и српских интереса у БиХ. Ковачевић је нагласио да то „‘право’ ништи уставну равноправност српског народа у БиХ, а равноправност конститутивних народа темељније је уставно право од било којег другог права“.

– Назив „босански језик“, наиме, подразумијева садржај: „језик Босне и Херцеговине“, у односу једног „босанског“ као земаљског и „српског“ као националног – „босански“ је нужно надређена и подразумијева „српски“ као свој подређен појам – навео је Ковачевић.

Због тога би, појашњава професор Ковачевић, прихватање назива „босански језик“ био почетак краја не само српског језика у БиХ, него и српског народа у БиХ, јер би то значило самоукидање и „интегрисање“ српског језика у „босански“, а самим тим и Срба у пројектоване „Босанце“ као нацију.

Поводом оцјене Уставног суда БиХ, како Устав БиХ нигдје не прописује да се називи језика којим говоре конститутивни народи морају повезивати с називима из конститутивних народа, Ковачевић наводи да се из тога не смије закључити да је све дозвољено што уставом није прописано.

– Устав БиХ, као ни други устави, нигдје не прописује да је забрањено канибалство, али то не значи да је оно дозвољено. Осим тога Устав БиХ не прописује да назив језика једног народа мора бити истовјетан у језику другога народа – указао је Ковачевић.

Он је подсјетио да се језик Словенаца – словенски, у српском језику именује словеначким, па је тако и „босански језик“ у српском језику једино исправно именовати „бошњачким језиком“.

– У србистици, за разлику од „боснистике“ и њених „уставних симпатизера“, назив језика није одвојен од назива народа који тај језик користи. Према томе, ако се Бошњацима и признаје право да језик којим говоре зову „босански“ то право важи само за употребу у „босанском језику“, и никако не може важити за употребу у српском језику, на коме је и /на/писан Устав Републике Српске – поручио је Ковачевић.

Поводом констатације Уставног суда БиХ да је „назив језика… одвојен од садржаја језика, стандарда језика“, Ковачевић примјећује како тај суд жели да арбитрира у томе шта улази односно не улази у предмет лингвистичке науке.

Ковачевић закључује да би Уставни суд БиХ очигледно желио „да укине надлежност лингвистике о језичким питањима“, како би оправдао „уникатни“ случај „босанског“, јер, како је подсјетио, имена језика везана су за имена народа, а не за имена земаља у којима ти народи живе.

Тагови: Босански језик, Милош Ковачевић, Уставни суд БиХ