КОПАР: Спријечено подизање српског православног храма у Словенији уз циничну поруку: „Видјећемо“

Градња православног храма у Копру, првог након 80 година, никако да почне, због бирократске одлуке градоначелника тог града, каже свештеник јереј Дејан Мандић за Спутњик. Општина тражи да откупи земљиште, а да Исламској заједници и Српској православној цркви додијели један простор који би користили наизменично.

У Копру је у марту, на радост свих православних верника, био освештан крст и земља на мјесту гдје је требало да почне градња православног храма али до дана данашњег то се није догодило. Јереј Дејан Мандић подсјећа да је до Другог свјетског рата у Словенији било три православне цркве — у Марибору, Цељу и Љубљани, али је Хитлерова војска уништила мариборску и цељску, а земљишта се никада нису вратила Српској православној цркви. Од тада је једино мјесто које су вјерници имали за молитву била Љубљанска православна црква.

Због великог броја православаца појавила се потреба за парохом у Копру и прије четири године свештеник Српске православне цркве јереј Дејан Мандић прешао је из родне Љубљане у тај приморски словеначки град. Каже да је успоставио контакт са тадашњим градоначелником Борисом Поповићем и да му је предочио идеју да жели да гради храм.

„Тамо живи између шест и девет хиљада православаца, укључујући Русе и Украјинце, којих има све више. Више од 40 година Српска православна црква у Копру изнајмљује Римокатоличку цркву у којој богослужимо. Поставља се питање шта ће се десити уколико им тај простор затреба. Онда остајемо на улици“, каже јереј Мандић.

Земљиште за православни храм легално купљено

Поповић је у потпуности разумио Мандића и предложио локацију за храм на самом уласку у град из правца Љубљане. Цио процес куповине земљишта био је легалан — расписан је општински тендер и земљиште је купио ктитор храма Младен Милановић Каја из Републике Српске (РС) и поклонио га цркви. Локацију је обишао и патријарх Иринеј и том приликом рекао да је веома задовољан.

„Та парцела има грађевинску дозволу, али не и дозволу за сакрални објекат. Дозволе су добијене и 90 одсто папирологије је завршено, али је градња стопирана прошле године после промјене градоначелника Копра. Нови градоначелник Алеш Бржан не схвата шта ми радимо, јер није у питању нити лични нити интерес нације, него искључиво вјере. Већ 600 година православна вјероисповест је заступљена на територији Словеније, а од 1991. године имамо и статут који је признала држава Словенија. Нови градоначелник на све наше молбе већ мјесецима говори ’видјећемо‘, али нас заправо политички повезује са бившим градоначелником, што нам отежава да добијемо дозволу за почетак градње. Заправо, истина је да од 1941. године до данас никад нико није ништа купио за Српску православну цркву у Словенији и вјерници поштују то што је Поповић урадио за нашу заједницу“, каже копарски парох.

Предлог Бржана да муслимани и православци дијеле вјерски простор

Он додаје да је Српска православна црква поносна на то што у Србији, БиХ, Републици Српској, Црној Гори, Русији и Грчкој постоје и римокатоличке цркве, али да желе и православну цркву у Словенији, да би се нове генерације васпитавале у вјери.

„Причали смо и са представницима Руске амбасаде у Љубљани, који нам дају безрезервну подршку“, каже јереј Мандић.

„Планирамо још један састанак митрополита загребачко-љубљанског Порфирија са градоначелником Копра Алешом Бржаном. На претходном, Бржан је предложио митрополиту да Српска православна црква и Исламска заједница дају своја земљишта граду, а да ће он наћи нови простор који ће дијелити двије вјероисповести, што смо ми одбили“, нагласио је саговорник Спутњика.

Градоначелник Копра поларизује друштво

Ненад Димитријевицћ из Савеза Срба у Словенији каже да је цијелу ситуацију имао прилике да представи недавно и државном врху Србије и Републике Српске, који су навели да проблем што прије треба ријешити. Он тврди да Бржан диже тензију између два народа и да заправо поларизује друштво, наводећи примјер да су у Копру до његовог доласка на власт веома лијепо живјели заједно и муслимански и римокатолички и православни вјерници.

„Ја сам и раније био вјерник, али сам стекао вјеру са оцем Дејаном, не у њега, него прво у себе. Примјећујем да је окупио младе људе који до његовог доласка нису много комуницирали, чак нам је и помогао приликом оснивања наше организације“, рекао је Димитријевић.

Последњи попис, додаје он, био је 2003. године, а процјене Савеза Срба у Словенији су да их има између 200.000 и 250.000. Он наглашава да се овдје ради о злонамјерном појединцу и његовим сарадницима, а не о сукобу унутар двије цркве.

„Напротив, ми имамо веома добре односе са Римокатоличком црквом, као и са државом Словенијом, а ми само желимо слободу исповиједања вјере“, рекао је Ненад Димитријевић.

Пише: Наташа Милосављевић, Спутњик