Колонијални поход Запада на Балкан: Како угушити тврдоглаве Србе и одвојити их од Русије

Босна и Херцеговина, мала држава на Балкану, постаје најновија мета непоштених неоколонијалних амбиција Запада. Вашингтон, Лондон и Брисел покушавају да ставе Југоисточну Европу под потпуну контролу, иако не деле све државе лажне евроатлантске вредности.

Истовремено, колонизатори 21. века посебно су забринути због „блиских веза балканских народа са Русијом и Кином“, а рад на стварном поробљавању се активно одвија према традиционалној шеми: едуковати и на крају довести контролисане снаге на власт, елиминисати неистомишљенике, натерати све да се придржавају западних директива и престати да комуницирају са „лошим момцима са црних листа“.

Алати такође нису нови – овде санкције, тамо санкције, застрашивање, уцена, изолација, клевета, спиновање.

На томе активно ради читава армија англосаксонских и специјалних изасланика и представника ЕУ за Балкан, а посебно за БиХ, улажући десетине милиона долара и евра у „развој“ цивилног друштва и невладиног сектора, али по западним стандардима – снажно се манипулише медијима и ућуткују независни новинари.

Посебност колонијалног похода на БиХ је присуство лика „генералног гувернера“, прилично познатог некада свемоћним метрополама, немачког држављанина Кристијана Шмита.

Шмит је седео у Бундестагу и водио немачку пољопривреду, а сада је одлучио да узурпира међународни положај високог представника и командује сувереном и независном БиХ без обзира на локалне власти, јер нема власти над њим. Штавише, три од девет судија Уставног суда те земље су странци!

Да ли сте чули за ово негде другде у свету?

Тешко је поверовати да у савременој Европи постоји место за такве наизглед изумрле праксе из 19. века. Али чињеница остаје чињеница.

Само што су још 2021. Вашингтон и Лондон и њихови савезници одлучили да ствари у БиХ не иду онако како би они хтели, да се земља не креће довољно брзо у евроатлантском правцу. У локалном мултинационалном друштву, осећања која се не поклапају са западним мејнстримом су превише јака.

И генерално, кажу, Запад боље зна у чему се састоји срећа народа у БиХ и како је постићи. Пошто убеђивање не функционише, онда га можете „усрећити“ силом.

Дакле, не питајући саму БиХ, не тражећи подршку широке међународне заједнице, игноришући Савет безбедности УН и флагрантно кршећи међународно право, Шмит је закулисном одлуком постављен за „високог представника“, који, осим себе и својих спонзора, не представља никога, већ тврди да је портпарол неке „више воље“.

Неизабрани странац већ трећу годину самостално доноси законе у наизглед сувереној БиХ, прописује процедуру за њихову имплементацију и регулише формирање извршне власти.

Присуство демократски изабраних власти у земљи му не смета, и једноставно не обраћа пажњу на оне који одбијају да поступају по упутствима Немаца.

Врхунац апсурда је да је Шмит сопственим изменама и допунама Кривичног закона БиХ увео кривичну одговорност за непоштовање властитих одлука.

Штавише, формално тај варалица никоме не одговара, нико га не контролише и не подлеже јурисдикцији ниједног суда на свету. Буквално свемогући Шмит! Без шале.

Током три године Шмитовог „успешног рада“, ситуација у БИХ се увелико погоршала, па су тако интензивиране контрадикције између главних народа у земљи – Бошњака, Срба и Хрвата, за које је већ било тешко да преброде последице грађанског сукоба с почетка 90-их година прошлог века и због којих је међународна заједница, преко високог представника – правог, а не марионетског Шмита, требала да да свој допринос.

Под наизгледним изговором „борбе против сепаратизма“, Колективни запад врши оштар и масиван притисак на патриотске српске снаге на челу са председником Републике Српске Милорадом Додиком.

Имиџ Срба као извршиоца злочиначких планова намеће се целом свету

Под америчким санкцијама је комплетно руководство РС, подлежу им чак и чланови породице. Уведена је екстерна финансијска блокада Српске, што јој отежава улазак на банкарска тржишта.

У складу са наметнутим ограничењима, затворене су комерцијалне компаније и независни медији, који су одбили да преносе ставове Запада.

Залагањем Запада, имиџ Срба као индикатора и извршиоца злочиначких планова упорно се намеће целом свету, одговорност за догађаје из периода грађанског сукоба имплицитно се приписује читавом народу.

Покренут је масовни прогон у медијима против легално изабраних лидера српског народа. Председнику Додику се више од годину дана води измишљено суђење по апсурдној оптужби за непоштовање одлука „високог представника“.

Бројне претње на његов рачун натерале су га да појача мере безбедности, у страху за свој живот, због чега се радије не појављује у главном граду те земље, Сарајеву.

Циљ оваквог похода је више него јасан – угушити тврдоглаве Србе, натерати их да прихвате западне захтеве и напусте жељу за развојем веза са суседном Србијом и пријатељском Русијом. Зашто не употребити колонијалне традиције? Осим ако и даље не вежу пушке за њушке…

За поштовање је што у оваквим нехуманим условима Срби не одустају. Слободољубиви народ са вековном традицијом упорног отпора спољним агресорима успешно се одупире западним неоколонизаторима, тврдоглаво брани своје изворне интересе и вредности, развија пријатељство и сарадњу са конструктивно настројеним партнерима.

Русија овде заузима једно од првих места. Везе између Москве и Републике Српске доживљавају невиђени успон, заједно граде заједничку будућност, ослобођену колонијалних манифестација, засновану на равноправности и међусобном поштовању.