Следеће недеље поред осталих заказаних разговора, консултације у Бундестагу Кристијан Шмит ће имати и са новим изаслаником за Западни Балкан – Адисом Ахметовићем. Са политикологом Ненадом Кецмановићем разговарамо о томе колико конструктиван може бити овај састанак, какви стратешки правци Немачке по питању БиХ се могу сковати у Ахметовићевом кабинету, те ко је заправо овај млади човек пореклом из Босне који је гостујући на ТВ Фејс у заносу тријумфалистичког реваншизма изговорио „Морао сам да побегнем, а сада се враћам као немачки политичар“.
„Кристијан Шмит се хвали контактом са Ахметовићем, као што се и овај хвали контактом са њим. Дакле, око Босне сарађују два немачка политичара Адис и Kристијан, при чему је прича о Адису својеврсна политичка перверзија“, каже Кецмановић.
Избор Ахметовића је став Немачке о БиХ
Избор Ахметовића на место известиоца за Западни Балкан није, сматра Кецмановић, тек омашка. Немачка шаље као известиоца Бундестага за Балкан младића који је дете бошњачких избеглица из БиХ и није тешко, каже, замислити какву је причу о ратној БиХ још као дечак у формативном периоду слушао од својих муслиманских родитеља који су заједно са њим морали да напусте своје огњиште.
„Током узајамног етничког чишћења, а последњи попис је показао да је било веће у ФБиХ него у РС, за Адиса Ахметовића су вероватно били криви Срби, као што би за његовог вршњака Србина то били муслимани/Бошњаци. А известилац би по дефиницији требало да буде објективан, а Адис, нема сумње, напросто не може да буде непристрасан. Није ствар ни у томе што су посланици Бундестага превидели ову незгодну околност, па ни у томе што су наивно помислили да ће известилац пореклом из БиХ бити посебно мотивисан да нешто уради на терену. Не, избор Адиса Ахметовића је став Немачке у БиХ“.
„Сада ми ништа не можете, али ја могу вама“
У интервјуу за ТВ Фејс, прво што је Ахматовић рекао, подсећа Кецмановић, било је „Милорад Додик је у шах-мат позицији“, док ниједном речју није поменуо Изетбеговића, Џаферовића и Kомшића који Републици Српској прете оружјем зато што враћа своје уставне надлежности, а Србе називају лошим народом, геноцидашима.
„Адис Ахметовић је апсолвирао западну интервенционистичку хуманитарну фразеологију: „бориће се за мир и стабилност у региону, за економски просперитет свих грађана, против мржње и корупције“. Али, не може да сакрије реваншизам па каже „Морао сам да побегнем, а сада се враћам као немачки политичар“. Дакле, сада ми више ништа не можете, али ја могу вама“.
Све им је кренуло наопако
Наш саговорник подсећа да је Немачка водећа економска сила Европе и сразмерно томе има и велики политички утицај, али му се чини да своје лидерство у ЕУ жели да потврди баш на случају БиХ па и случају KиМ. Тај пројекат Немачкој, указује Кецмановић, не иде баш најбоље иако су јој САД препустиле да оконча „недовршени посао у Босни“.
„Све им је кренуло наопако још од покушаја да се Шмит у СБ УН наметне као високи представник. За Русију и Kину он не постоји, на половини БиХ га не признају. Он показује пословичну немачку упорност и доследност, али не може да оствари ни јединствену подршку ЕУ. И сам каже да путује и телефонира и ради на томе како би остварио шири консензус против Српске и Додика. Чуо се, вели, са Ескобаром, Палмером, Пичом, Плацером, Столтренбергом, Веселим. Ево сада се хвали контактом са Ахметовићем. То још увек баш и није неки резултат“.
Шмитовом маршрутом виа Београд
Прву посету Србији Ахметовић је иначе најавио у фебруару. Биће то, сматра Кецмановић, истом маршрутом виа Београд коју је већ прошао Шмит са мршавим резултатом.
„У Србији је због значајних немачких инвестиција и Вучићевих добрих односа са Меркеловом Шмит лепо примљен, чак и ословљен као високи представник и препоручен као „искусан и Србима благонаклон политичар“, али ништа више од тога. То је за Шмита мршав резултат јер није било речи о Додику и враћању надлежности. Вучић је, напротив, много пута поновио да „подржава (изворни) Дејтон“ и да „неће прихватити санкције против било кога у РС“, као и то „да није он тај који води политику Српске““.
Ни Адис Ахметовић, уверен је Кецмановић, неће проћи боље, али притисци на Србију због Српске ће се наставити.
„И Србија и Српска као војно неутралне имају и политички интерес и моралну обавезу према Русији и Kини, Мађарској и другим пријатељима. У сваком случају, Српска мора да враћа отете уставне надлежности или је неће бити“.
