КО ЈЕ КРИВ ЗА ПРЕМЛАЋИВАЊЕ СВЕШТЕНИКА: Породица Старовлах тужила БиХ Европском суду за људска права

Миљкан Пуцар, адвокат православног свештеника Јеремије Старовлаха и његовог сина вјероучитеља Александра и њихових породица рекао је да је Европском суду за људска права поднио тужбу против БиХ, зато што никада није утврђено ко је наредио, а ко извршио злочин у којем су их прије 12 година на Палама припадници НАТО-а и тадашњег СФОР-а брутално претукли, а остале чланове породице и свештенике малтретирали.

„Као адвокат породице Старовлах покренуо сам поступак пред Европским судом за људска права у Стразбуру да БиХ одговара зато што је дала имунитет НАТО снагама и зато што породица Старовлах никада неће моћи да сазна ко је наредио и ко је извршио злочин против њих“, рекао је Пуцар Срни.

Он је нагласио да сваки човјек има право да извршиоци одређеног кривичног дјела, а неспорно је да је напад на Старовлахе кривично дјело, буду судски гоњени, па макар они били и НН лица.

„Тражили смо од земаља које су учествовале у тој акцији да процесуирају учеснике тог злочина, али сви су одговорили да је БиХ дала имунитет да се против тих војника не може водити доказни поступак. Онда смо ми тражили да БиХ плати новчани износ. Судови у БиХ одбили су те захтјеве и након тога смо уложили апелацију Суду у Стразбуру“, појаснио је Пуцар.

Према његовим ријечима, апелација Европском суду против БиХ поднесена је након што је Уставни суд БиХ одбацио жалбу породице Старовлах на пресуду Суда БиХ којом је одбијен захтјев Старовлаха да им БиХ исплати накнаду штете зато што је неко извршио злочин над њима.

Он је нагласио да су пресудом Уставног суда БиХ исцрпљене све одлуке правосудних инстанци у БиХ.

Пуцар је изразио наду да ће Европски суд у Стразбуру ову апелацију узети у разматрање као приоритет.

„Некад Суд у Стразбуру у веома кратком периоду до годину дана донесе одлуку, а некад то траје и до три године“, рекао је Пуцар.

Он је истакао да је Суд БиХ у међувремену донио правоснажну пресуду против БиХ према којој породици Старовлах треба да буде исплаћена материјална штета.

„Материјална штета се односи на изгубљене зараде и трошкове које је породица Старовлах имала, те душевне болове због посљедица које су остале код Виторке Старовлах, супруге свештеника Јеремије, која је била присутна мучењу и непружању хитне медицинске помоћи њеном сину и супругу“, појаснио је Пуцар.

Он је нагласио да би за породицу Старовлах од материјалне штете много битније било да се процесуирају људи који су наредили и извршили злочин над Јеремијом и Александром.

Пуцар је подсјетио да су у случају Старовлаха једино адекватно реаговали Влада Републике Српске и тадашњи хрватски члан Предсједништва БиХ Иво Миро Јовић, док су сви остали ћутали иако нико не спори да је почињен страшан злочин.

Он је подсјетио да је раније Суд БиХ донио пресуду у корист породице Старовлах за нематеријалну штету.

У ноћи између 31. марта и 1. априла 2004. године, у вријеме васкршњег поста, припадници међународних снага у БиХ извели су класичну десантну акцију на Пале и упали у свештеничке станове, парохијски дом у којима су се они налазили, храм Успења Пресвете Богородице, а све под изговором да траже ратне злочинце – конкретно првог предсједника Републике Српске Радована Караџића.

Војници СФОР-а су експлозивом разнијели врата парохијског дома, а потом и врата два стана која су се налазила изнад Парохијског дома, а у којима су живјели свештеници Старовлах и Миомир Зекић са својом породицама.

Непосредно по упаду у стан Старовлаха, војници су Јеремијину супругу Виторку затворили у једну собу, а њега и сина Александра почели брутално тући.

Александар, који се опорављао од операције жучи, од силине удараца пао је у кому.

Након једночасовног иживљавања, припадници мултинационалних снага су тешко повријеђене Старовлахе хеликоптером пребацили у болницу у Тузлу.

Медицинско особље, све до телефонског позива Виторке Старовлах, није знало о каквим је пацијентима ријеч и ко су они уопште.

Иако су припадници мултинационалних снага тврдили да су Старовласи повреде добили од детонације експлозије динамита, медицинским налазима утврђено је да су брутално испребијани.

Јеремија је задобио повреде главе, грудног коша, ребара и кичмене кости и хитно је оперисан, као и Александар који је тек након неизвјесног и упорног лијечења изашао из коматозног стања.

Више високостручних медицинских екипа из Тузле, Бањалуке, Војно-медицинске академије у Београду прегледало је двојицу настрадалих и сви су сагласни да су повреде настале јаким ударцима тупим предметима.

И Истражна комисија о догађајима на Палама, чији је Извештај усвојио и Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, потврдила је да су Старовласи повријеђени „дејством тупог предмета, тешког и замахнутог механичког оруђа и дијеловима тијела“.

Непосредно након акције, НАТО је на својој интернет страници саопштио да је у акцији учествовала мјешовита јединица оформљена од војника из Италије, Словеније, Велике Британије, САД, Румуније, Мађарске и Аустрије.

Земље чланице НАТО, чији су војници били у саставу СФОР-а и за које се вјерује да су учествовале у акцији, углавном су се оглушиле о захтјеве Окружног тужилаштва из Источног Сарајева о утврђивању кривичне одговорности њихових држављана, осим Италије.

Свештенику Јеремији и његовом сину Александру остале су трајне посљедице од пребијања. Александар је стоодстотни инвалид којем је стално потребна туђа њега и помоћ.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик је 1. априла 2009. године као тадашњи предсједник Владе донио одлуку да се вјероучитељу Александру Старовлаху додијели изузетна пензија са жељом да му се олакша живот и да му буде обезбијеђена неопходна рехабилитација.

Тагови: БиХ, ЕУ, Јеремија Старовлах, Тужба