Рођен је на Божић 1938. као Ристо Радовић у Барама Радовића у близини Манастира Мораче.

Потомак је војводе Мине Радовића који је присајединио Морачу Црној Гори 1820. године. Амфилохије је често говорио – васпитаван сам уз гусле и приповедања о чојству и јунаштву.

Важио је за једног од најобразованијих владика у Српској православној цркви, а написао је и превео више од 20 књига. Говорио је грчки, руски, италијански, немачки и француски, а у научном раду користио се старогрчким, латинским и црквенословенским.

Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1962. године, упоредо је студирао и на Филозофском. Постдипломске студије наставља у Берну и Риму, где је магистрирао, а у Атини је докторирао. Професор на Богословском факултету у Београду постао је седамдесетих година, а у два наврата био је и декан.

Епископ Банатски постаје 1985, и у Банату ће бити до 1990. када се враћа у Црну Гору. Kада је дошао на Цетиње причао је – тада је мало ко овде знао ко је Свети Петар Цетињски, али сви су у кућама имали слике Јосипа Броза. Често је говорио да људи на овим просторима болују од најопакије болести која се зове брозомора.

Критике за бављење политиком

Његови следбеници говорили су да је за последњих 30 година, колико је  митрополит, у Црној Гори обновљено или саграђено више православних храмова него у време Немањића.

Противници су га критиковали да се превише бавио политиком. А он је у једном интервјуу за РТС одговорио – ако је брига о бићу народа и о његовом достојанству политика, онда се јесам бавио политиком.

Био је заменик патријарха Павла од 2007. до његове смрти 2009. и након тога до избора патријарха Иринеја 2010. године. Тих година питали су га да ли себе види као као новог патријарха, а он је одговорио: „неће ме се Црногорци тако лако ратосиљати“.

Говорио је да је само Албанија Енвера Хоџе била више атеистичка земља од социјалистичке Црне Горе, али је и сам био изненађен 30 година касније бројем људи на литијама који су протестовали због усвајања закона о слободи вероисповести.

Сведок историје

Био је сведок важних историјских догађаја. Био је на Цетињу 1989. приликом повратка посмртних остатака краља Николе. Говорио је на сахранама Данила Kиша, Зорана Ђинђића, Момира Булатовића.

Благоје Јововић њему се исповедио у манастиру Острог 1999. и први пут рекао да је он извршио атентат Анту Павелића.

Говорио је да неће умрети, а да на врх Ловћена не вратим Његошеву капелу, која је срушена 1974. године, и на чијем месту је направљен маузолеј, рад Ивана Мештровића.

Kада је лидер ДПС-а и председник Црне Горе Мило Ђукановић најавио да ће радити на обнови аутокефалне црногорске цркве, Амфилохије је поручио да је то први пут у историји да атеиста хоће да прави цркву.

Вероватно је један од најзаслужнијих што је након три деценије Ђукановићев ДПС постао опозиција у Црној Гори.

Смрт митрополита Амфилохија један је од највећих тектонских поремећаја у новијој историји Црне Горе.