Кисинџер о југословенској кризи: Вештачка Босна наметнута Србима, НАТО окупатор Србије попут Хитлера

© Sputnik / Valery Melnikov

Кисинџерови ставови о југословенској кризи попут оног да је „митска Босна“, која никад није постојала, наметнута Србима или да би присуство НАТО на Косову и Метохији Срби схватили као окупацију против које су се вековима борили, показују да је био личност каква данас недостаје, сматрају саговорници Спутњика.
„Патријарх светске дипломатије“ Хенри Кисинџер који је данас преминуо, током деведесетих година прошлог века често је давао изјаве које су биле у супротности са званичном америчком политиком према распаду Југославије.

Босна не постоји, НАТО окупатор

За Босну и Херцеговину говорио је да је вештачки створена држава, која је у ствари „административна јединица која се састоји од Хрвата, муслимана и Срба“.
„Ми се понашамо као да покушавамо да натерамо Србе да се врате у митску Босну која никада у историји није постојала. Не постоји босански језик, не постоји босанска култура. Босна је административна јединица у којој живе Срби, Хрвати и муслимани, вештачки створена као под-део Југославије и коју су западне силе глупо признале 1991. године“, говорио је Кисинџер.
Током преговора у Рамбујеу, који су према западним медијима били „последња шанса да се избегне бомбардовање СРЈ“ због наводног кршења људских права Албанаца на Косову и Метохији, Кисинџер је оценио да су Срби одбацили мировни споразум у Рамбујеу јер су у томе видели увертиру за независност тзв. Косова.
Споразум из Рамбујеа, којим се Србија позива да прими НАТО трупе широм СР Југославије, био је, према Кисинџеровој оцени, „провокација и изговор за почетак бомбардовања“.
„Срби, такође, виде присуство НАТО трупа као врсту стране окупације против које се Србија борила кроз историју, укључујући отоманска и аустроугарска царства, Хитлера и Стаљина. Чак и ако их бомбардујете до капитулације, тешко да можете да очекујете да ће прихватити такав исход“, оценио је Кисинџер 1999. године.

Разум који недостаје на Западу

Саговорници Спутњика сматрају да је Кисинџер био личност каква увелико недостаје, дипломата старог кова који је за данашње прилике био прилично разуман и уравнотежен.
Кисинџер је рационално размишљао о геополитици и настојао је да нађе рационална решења прихватљива за све народе, а не само за велике силе које настоје да доминирају светом, каже за Спутњик писац и новинар Душан Микља, дугогодишњи дописник Танјуга из Сједињених Држава.
„То се видело у његовом односу према отварању према Кини што је један од историјских међаша, али такође и у односу према решењу кризе у Југославији, боље рећи свих тих невоља, ратова и несрећа које су решаване на наметнути и насилнички начин. Био је против исхода Рамбујеа, против уцена и најзад, што је најважније, против свих тих насилних метода да се та уцена спроведе укључујући и бомбардовање Југославије. У том смислу је заиста велика штета, готово несрећа што такве личности у једном делу света увелико недостају.“

Брутални мастер реалполитике

Политиколог из Бањалуке Војислав Савић који Кисинџера описује као бруталног али ипак мастера реалполитике, упозорава да његови ставови о југословенској кризи ипак нису били конзистентни од почетка до краја.
Кисинџерови ставови о преговорима у Рамбујеу, према Савићу су потпуно у духу његовог реалполитичког приступа према међународној политици и политичким принципима који су важили тада, као што важе и данас.
„Он никада није подлегао наративима које су форсирали медији. Он или је стварао наративе, или је био наратив сам за себе“, закључио је Савић.
sputnikportal.rs, Владимир Судар
?>