Професор Ненад Кецмановић истиче да Сарајево има све шансе да постане метропола исламске интернационале у Европи, а да космополитски дух овог града одржавају стално настањени Турци, Саудијци, Емираћани, Иранци, и од недавно, и Ирачани и Сиријци у транзиту.
„Додамо ли муџахедине из Алжира, Јемена и Авганистана, који су награђени држављанством БиХ, комплетиран је пројекат Алије Изетбеговића од Марока до Индонезије“, наглашава Кецмановић.
Он наводи за „Политику“ да је „некадашња Југославија у малом“ тако у пријестоном кантону постала глобална Ума у минијатури /заједништво муслимана у свијету/.
„И ко још може да каже да бошњачки грађани нису у праву када тврде да је 99 одсто муслиманско Сарајево задржало космополитски дух“, истиче Кецмановић.
Он наводи да процес арабизације најквалитетнијег дијела Кантона Сарајево није ништа ново, него је ново да квантитет прелази у квалитет и да Илиџа прераста у „Кувајт Сити“ или „Уједињене Арапске Емирате“, како иронично говоре старе Сарајлије.
Потом се дигла медијска халабука, али не, наводи Кецмановић, због тога што Илиџа није заштићена као природни ресурс и национални парк, него због сумњи да су се у трговину убацили домаћи и инострани шпекуланти, уз подршку одозго.
Процес је откочен, али одоздо, истиче Кецмановић, када је начелник Илиџе Сенаид Мемић из СДА указао да ова општина пропушта значајан приход од пореза и такси, који се великим дијелом прелива на кантонални ниво, те најавио сецесију општине трансформацијом Илиџе у град.
Кецмановић подсјећа да је Мемић кадар СДА, која је одувијек у спрези са Исламском вјерском заједницом /ИВЗ/, а отјелотворење те симбиозе партије и џамије представља Хасан Ченгић, поглавар ИВЗ.
И, управо се Ченгић први послије рата уселио у Алеју, за њим су кренули и остали „златни љиљани“, функционери СДА и ИВЗ, а онда су им се придружили и петро-шеици на имањима старосједилачких српских породица Бањаца, Одавића, Јокановића, Монга, Јокића, Штака, Босиљчића, Шкркара, наводи Кецмановић.
„На стотинама хектара највриједнијег земљишта, испресијецаног изворима, што термалне бањске са Илиџе, што питке изворске воде са Врела Босне, саградили су насеља луксузних вила и апартмана са језерима, те населили бројне жене, дјецу, и измећаре и – запослили локалну муслиманску сиротињу као послугу“, истиче Кецмановић.
Тагови: Ненад Кецмановић, Сарајево