КЕЦМАНОВИЋ: Антисрпска кампања у служби обнове бошњачко- хрватске коалиције

Професор Ненад Кецмановић оцијенио је да се у БиХ у посљедње вријеме бројним вербалним антисрпским нападима обнавља бошњачко-хватска коалиција са почетка деведесетих година прошлог вијека, те да је по судбину Републике Српске опасно што главну ријеч у томе не воде бошњачки и хрватски политички прваци, него вјерске вође.

Он је подсјетио на инцидент бившег турског премијера Ахмета Давутоглуа на отварању обновљене џамије Ферхадија у Бањалуци, те на изјаве бискупа бањалучког Фрање Комарице који је упоредио Блајбург и Бањалуку, поглавара Исламске заједнице у БиХ Хусеина Кавазовића који је Србе назвао власима, те предсједавајућег Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића који је Српску назвао квазидржавом.

„Огласили су се, истина, Изетбеговић и /први потпредсједник Владе Хрватске/ Томислав Карамарко, али главну ријеч воде Кавазовић и бискуп Комарица“, навео је Кецмановић у аторском тексту за „Политику“.

Он наводи да је познато да католичка хијерархија пресудно утиче на политичко понашање Хрвата у БиХ и да ислам регулише секуларне елементе живота вјерника, а „напредује и Алијин животни пројекат исламизације муслимана, још у комбинацији са муџахединима, вехабијама и повратницима из `Исламске државе`“.

Кецмановић оцјењује да се обнова ратног савеза „крижа и полумјесеца“ у БиХ могла наслутити на априлској спектакуларној прослави 100 година од признања ислама у Хрватској, чему је била посвећена сједница тамошњег Сабора, а главни гост био турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган.

„У свим иступима, како католичких тако и исламских званичника, инсистирало се да су „хрватски муслимани“ не само увијек били лојални грађани него и првоборци за интересе Хрватске. Прећутно се подразумијевало да је њихово `братство и јединство` достигло врхунац у НДХ и да су муслимани као `хрватско цвијеће` партиципирали у Павелићевој влади, у усташким јединицама и СС Ханџар дивизији и да су дали велики допринос истребљивању и протјеривању Срба из БиХ“, истиче Кецмановић.

Он је указао да је Кавазовић, у свечаном обраћању у име „обновљеног савезништва“, прећутао да је током хрватско-муслиманског сукоба ратне 1993. године био заробљен као командант јединице „Хоџе“ и да је провео више мјесеци у логору ХВО-а.

„Вјерско-политички скуп у Загребу показао је да су по неприкосновеној директиви Ватикана, загребачког каптола и централе ХДЗ-а, Хрвати у БиХ и ове године морали да се повуку из борбе за обнову `Херцег-Босне`. Американци не одустају од Вашингтонског споразума, ни Света столица од Босне Сребрене, а Хрвати и Нијемци нису успјели у лобирању у ЕУ за трећи ентитет“, напомиње Кецмановић.

Он истиче да ће „Херцегбосанци“ и даље морати да остану у недобровољној Федерацији БиХ са Бошњацима и да своје проблеме рјешавају у јединственој БиХ на заједничком фронту против Српске, додајући да је подвала у обради резултата пописа становништва логично финале које је услиједило након антисрпских вербалних испада.

Он подсјећа да је директор Агенције за статистику БиХ Велимир Јукић, мимо обавезног тројног консензуса и међународних стандарда, а под анонимним /бошњачко-иностраним/ притиском из Тужилаштва БиХ, најавио да ће у резултате бити укључено и становништво које већ деценијама живи ван БиХ.

„Тако ће се испоставити да, рецимо, у Брчком, Добоју, Сребреници… Бошњаци представљају већину, иако их велики број у завичају проведе свега неколико дана годишње. На основу такве статистичке конструкције била би формирана пријератна национална структура власти у општинама, темпирана неколико мјесеци уочи локалних избора“, наводи Кецмановић.

Он истиче да би сличне посљедице тај „пописни захват“ могао имати у Федерацији БиХ, али и да Срби који више не станују тамо, не само да се не пописују у старом крају, већ се и даље исељавају.

Кецмановић сматра да је крајњи циљ цијелог пројекта да се статистички прикаже да је БиХ и данас „мултикулти“ и налик шарама леопардовог крзна, да се не може дијелити на територијално-етничке ентитете и кантоне, да је у ствари јединствена, те да даљом ревизијом Дејтона то треба и легализовати.

„Свако зло за понеко добро. Чак и тактичном /српском члану Предсједништва БиХ/ Иванићу у Предсједништву БиХ `дара је превршила мјеру`, а негодовање су, најзад, исказали и представници СДС-а у заједничким органима. Добро припремљена ујдурма могла би да се покаже као аутогол“, сматра Кецмановић.

Тагови: БиХ, Ненад Кецмановић