КАРИКАТУРА ЈУГОСЛАВИЈЕ: У Бриселу траже начин да одвоје Србију од Русије

ОЗБИЉНА економска криза у Европи и нове политичке реалности у региону све више подстичу идеју о новим начинима интеграција или бар интересног обједињавања држава насталих крвавим распадом СФРЈ.

Тако је на Самиту лидера Западног Балкана у Трсту промовисана идеја царинске уније у чији би састав ушле четири чланице бивше Југославије – Србија плус Косово, БиХ, Црна Гора и Македонија, као и Албанија. Нема Хрватске и Словеније, јер су у ЕУ.

Коме би ишла наруку обнова, у било којој форми, југословенског простора? Који су економски и политички разлози за такав пројекат? Ко би од тога имао корист и како би у свему прошла Србија?

ИСТОРИЧАРИ сматрају да би стварање, наравно у некој другој форми, мини-Југославије одговарало онима у Европској унији који не желе њено даље проширење или страхују да би Србија и Срби могли да приђу Руској Федерацији у неком будућем, можда дубљем сукобу него што је тренутни.

Упозоравају, истовремено, да би Србија, с обзиром на претходна искуства са стварањем заједничких држава, требало да буде у најмању руку опрезна.

– Ту би ушло оно најгоре што је остало. То би била карикатура Југославије. Таквом нечем се не би требало радовати – каже историчар Предраг Марковић. – Обједињавање овог простора било би утешна награда земљама које неће скоро постати чланице ЕУ.

Марковић додаје да је ова идеја последица процеса познатог као Европа у више брзина, јер је очигледно да скорог проширења Уније неће бити.

Да земље Западног Балкана неће скоро у ЕУ, али и да постоји стални страх од приближавња Русији, потврђује и изјава италијанског премијера Паола Ђентилонија:

– Проширење ЕУ није ту, иза угла. Унија мора да држи отворена врата земљама Западног Балкана или да ризикује да Русији и другим глобалним силама дозволи повећање утицаја у региону – каже Ђентилони.

КОМЕНТАРИШУЋИ страх да ће се регион приближити Русији, Марковић каже:

– Све оне који сматрају да треба да се определимо „или ЕУ или Русија“ упућујем на пример Украјине, која је одабрала сукоб са Русијом, а од ЕУ није добила ништа.

И Душан Пророковић, из Центра за стратешке алтернативе, каже да ЕУ хоће, с једне стране, да покаже како и даље брине о Балкану, а са друге, да новим интеграционим аранжманом истисне Русију. Сматра, ипак, да нема никаквог обнављања Југославије.

– Ту причу потенцирају немачки медији, њима је ширење таквих вести у интересу, пошто је непостојање идеја у Берлину око тога шта радити са Балканом хронично – уверен је Пророковић. – Они би да на нашем простору одрже утицај, свесни су да популарност ЕУ опада, а како ширења ЕУ на Балкан неће бити, сада морају некако да покажу да нас нису заборавили. Ово са заједничким економским простором је и даље идеја, без конкретне разраде, и све је на дугом штапу. Видећемо како ће се та идеја операционализовати, односно шта су даљи кораци, па се према томе и опредељивати. За нас, то све економски карактер, а за Немце пре свега политички.

И историчар Чедомир Антић мисли да до стварања некакве нове Југославије не може доћи. Успостваљањем ЦЕФТА, појашњава Антић, државе Балкана које још нису постале чланице ЕУ успоставиле су зону слободне трговине.

– Чему даље интегрисање мимо ЕУ – пита се он. – Треба имати у виду да и Срби и Србија имају националне интересе и да успостављање заједничког царинског система изван ЕУ подразумева и одређена политичка права за српски народ и његову матицу. Уосталом, пре једног века све државе које сада спомињу као део једног царинског система, са изузетком Албаније, биле су сматране српским и у њима је српски народ чинио већину или су биле у саставу Србије.

ИСТОВРЕМЕНО, европски званичници сматрају да би у случају старања нове државе Србија била играч број један и да би све остале земље гравитирале према њој.

– Као што је Београд доминирао у Југославији, тако би оставио највећи траг и у новој унији – пише европска штампа.

Душан Пророковић оцењује да није сигурно да ли бисмо ми у новој заједници добили или изгубили, те да то зависи од конкретних решења.

– У случају да се формира царинска унија, ми бисмо изгубили повлашћени приступ руском тржишту, што нам није у интересу. Дакле, царинска унија највероватније није решење, а шта ће бити, то у овом тренутку не знамо – наводи Пророковић.

И Чедомир Антић позива на опрез:

– Имајући у виду искуства са југословенским државама, посебно државном заједницом СЦГ, мислим да би власти Србије и наши грађани требало да буду подозриви према сваком таквом предлогу.

Шеф дипломатије Ивица Дачић, међутим, уверен је да кроз заједничке пројекте Србија и земље у окружењу могу брже до Европске уније:

– Србија је једна од земаља које се не плаше регионализације. Регионализација није замена за ЕУ, већ треба само да помогне да брже уђемо у ЕУ.

МИЛИЈАРДА ЕВРА ЗА 20 МИЛИОНА ЉУДИ

– ОСНИВАЊЕ регионалне економске зоне није супротно идеји интеграције у ЕУ. То је стварање простора од око 20 милиона људи на којем ће коначно постојати слободан проток робе и услуга – рекао је комесар за проширењење ЕУ Јоханес Хан. – ЕУ жели да у наредним годинама инвестира око милијарду евра у земље Западног Балкана.

„ЈУГОСФЕРА“

ТИМ Џуда је пре десетак година у чланку за „Економист“ сковао термин „Југосфера“, под којим се подразумева простор бивше југославије укључујући и Словенију и Хрватску. По њему, то не била држава као бивша Југославија, већ нека нова форма обједињавања овог простора.