КАКВИХ 700.000 ЖРТАВА: Скандалозна „анализа“ немачког историчара о Јасеновцу

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: AP Photo / Hrvoje Knez

Водећи светски стручњак за НДХ Александар Корб сматра да српска страна преувеличава број страдалих Срба у Јасеновцу, односно да их није страдало 700.000.

Он у разговору за хрватски „Јутарњи лист“ истиче и да се не може говорити о геноциду који је НДХ починила, али ипак додаје да злочина над Србима, Римима и Јеврејима јесте било.

Корб је, иначе, предавач на Катедри за модерну европску историју на Универзитету у Лестеру и заменик директора Стенли Бартон центра за Холокауст и студије о геноциду. Спада међу водеће светске стручњаке за НДХ и аутор је књиге „У сенци светског рата: Масовно насиље усташа против Срба, Јевреја и Рома у Хрватској 1941—1945“, која је добила многе награде и у протеклих пет година објављена на немачком, енглеском и италијанском језику, а за неколико месеци следи и хрватско издање.

Корб каже да НДХ није извршила геноцид јер ниједан документ не доказује да се радило о унапред смишљеном плану, какав је, рецимо, постојао у Немачкој према Јеврејима.

„Важно је дефинисати шта значи геноцид. Није уопште спорно да су усташе покушале да униште Србе који су живели на подручју НДХ, али, исто тако, нема доказа како је постојао мастер план који је предвиђао системску ликвидацију српског становништва у тој држави. Геноцид у себи садржи концепт уништења неке групе, а усташе су често, и у врху власти НДХ и на локалним нивоима, покоље спроводиле без неког плана“, каже Корб.

На питање да ли су почињени злочини над Јеврејима, Србима и Ромима, Корб кратко одговара са „да“.

„Политички циљ био је уништење мањина које су живеле у НДХ и стварање етнички хомогене хрватске државе. Наиме, треба узети у обзир да је у тренутку настанка НДХ хрватско католичко становништво чинило само 60 одсто популације, али код термина геноцид треба бити пажљив“, додаје Корб.

На питање које је његово мишљење о спору Србије и Хрватске о томе колико је жртава било у Јасеновцу, с обзиром на то да Србија сматра да их је било 700.000, Корб каже да сматра да је то симболичан број.

„Тај број се вероватно не би користио да није било рата за хрватску независност током деведесетих и осталих ратова при распаду Југославије. Српски националисти га бране, иако већина историчара зна да су ти бројеви увећани јер постоје бројне студије које су то показале. За српске националисте тај је број постао симбол, тим више што су хрватски националисти почели да умањују број жртава“, каже Корб.

Као пример наводи да је бивши хрватски председник Фрањо Туђман тврдио да се ради о броју од 30.000. „То је, заправо, одвратна игра бројева међу националистима, али када се ради о стручњацима, међу које убрајам и своје колеге у Београду, они знају да се не ради о 700.000 људи у Јасеновцу. Број жртава је нешто већи од 100.000 људи у Јасеновцу, мишљења се разликују у томе ради ли се радио о броју од 130.000 или више, али то је консензус стручњака. Број од 700.000 жртава користе ултранационалисти и неки политичари, али не и стручњаци који се баве проучавањем Јасеновца или Другог светског рата“, закључује Корб.

rs.sputniknews.com

2 коментара

  1. Марко каже:

    Тако је када српски квазистручњаци ћуте.

  2. Nikola каже:

    Nikada se oni promeniti nece !

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.