Како је Сарајево наградило ратне злочине над Србима: Иако су осуђени, купили слободу за 18.000 евра

Суд БиХ не само што је био благ у пресудама онима који су починили ратне злочине над Србима, него им је оставио могућност да своју слободу дословно купе

Измене Кривичног закона БиХ из 2010. године омогућавају да затворске казне до годину дана могу заменити новчаном, између осталих, и осуђени за ратне злочине.

Како пише „Политика“, према неким неким информацијама, само у последњих пет година слободу је „купило“ осам осуђених за то најтеже кривично дело. Појединачно, останак на слободи коштао их је нешто више од 18.000 евра, јер по одредбама поменутог закона, дан затвора вреди око 50 евра.

Већи део јавности у БиХ, породице жртава превасходно, сматрају да кривицу што осуђени за ратне злочине могу да купују слободу сноси искључиво Суд БиХ. Да им је, како кажу, изрицао заслужене затворске казне, а не срамне и понижавајуће, они не би могли да користе законску могућност и захтевају да ту казну откупе.

И поједини правни стручњаци мишљења су да замена казне у случају ратних злочина „није ни правична ни морална“.

О правичности и моралности није размишљано ни 2017. године, када су такође извршене измене Кривичног закона Босне и Херцеговине.

По тим изменама институт замене затворске казне не може се примењивати само у случајевима починиоца кривичних дела „против интегритета БиХ“ и „тероризма“, али не и ратног злочина. Тако је остало до данашњег дана.

У међувремену су и поједине међународне организације, попут Мисије ОЕБС-а у БиХ, упозоравале да замена затворске казне новчаном, када је реч о осуђенима за ратни злочин може створити перцепцију да починиоци нису праведно кажњени за своја дела.

Законодавцима у БиХ је сугерисано да измене и допуне закон на начин да се у предметима ратних злочина укине могућност замене затвора за слободу.

А да ли ће се то догодити знаће се ових дана. Наиме, у парламентарну процедуру стигао је Предлог измена Кривичног закона БиХ, о којем ће се, како је најављено разговарати на заседању Представничког дома парламента БиХ заказаном за 7. јун.

Упутио га је посланик СДП-а Саша Магазиновић, који за „Политику“ каже да предложене измене третирају искључиво спречавање откупа изречене затворске казне за ратни злочин у трајању до годину дана.

„Могућност отплаћивања ратног злочина и куповина слободе у тим случајевима потпуно је неприхватљива“, каже он и наглашава да укидање те праксе није само питање морала, него пре свега односа према жртвама.

У разговору за „Политику“ професор уставног права Милан Благојевић истиче да је потпуно апсурдно да се некоме ко је починио кривично дело ратног злочина уопште може изрећи годину дана затвора.

„То су најтежа кривична дела. Тежима тих дела, њихова друштвена опасност и незастаривост кривичног гоњења указују, прво на то да суд, кад прогласи некога кривим за то кривично дело, не би требало да му изриче казну затвора до једне године или једну годину. То је противречност и незаконито понашање суда. А ако је већ створена таква незаконита судска пракса, онда бар у кривичном закону не треба омогућити осуђенима на могу да откупе казну“, каже Благојевић.

Председник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бранимир Којић сматра да Магазиновићев предлог долази са знатним закашњењем, јер је у протеклих 13 година одрађено све што је било планирано.

„Девијација у Кривичном закону БиХ има напретек. Свесно и намерно су осмишљене како би се  у одређеном временском периоду амнестирали злочинци. Накарадни Суд БиХ само је Србе осуђивао на дугорочне затворске казне, у случају свих других доносио је, или ослобађајућу пресуду, или их је ‘награђивао ‘казном до годину дана, знајући да могу да је откупе и тако додатно увреде и понизе српске жртве“, рекао је Којић за „Политику“.