Званичници у Републици Српској, као и они који Српску представљају у заједничким институцијама у Сарајеву, сагласни су око тога да стални становници БиХ не могу бити они који дуже од годину или више живе и раде у иностранству, што је основа неспоразума између два ентитета у вези са објавом података из пописа становништва спроведеног 2013. године. Првобитно се лицитирало са бројем од 300.000 спорних пописница, потом су надлежни изнели податак о 120.000, да би се на последњем састанку надлежних статистичких агенција, то јест Централног пописног бироа – на ком ни прексиноћ није било решења о методологији обраде података – поменуло 196.000 спорних пописница, углавном бошњачких.
На скривене политичке намере у целом том послу први је упозорио Милорад Додик, председник РС, рекавши да се пописом у БиХ увек покушавало манипулисати, подсетивши да је тако било и 1991. године и да је тако и са овим пописом. Додик је раније упозорио да ће уколико у законском року (1. јул) не буду објављени резултати пописа у БиХ, тражити да буду објављени званични резултати пописа за Српску, а исте претње изнели су претходно и бошњачки званичници, рекавши да би то могла урадити Агенција за статистику БиХ. Истовремено је и Тужилаштво БиХ започело истрагу због могућег кашњења у објави резултата, што се протумачило како притисак у овом послу, за који одраније постоје оцене да се претворио у политичко, уместо у стручно питање. Да одговорност за непостизање договора доминантно лежи на бошњачким политичарима сматра и члан Председништва БиХ из РС Младен Иванић, који је рекао да им је по сваку цену стало да Бошњака у БиХ буде више од 50 одсто. Он упозорава да је недопустиво за валидност резултата пописа да се прихвати чињеница да људи који живе и раде у другој земљи буду уписани у сталне становнике БиХ.
О попису се огласио и председник СДС-а Младен Босић, који је приметио да се на све начине покушава манипулисати цифрама из пописа становништва у БиХ и поручио да „није одрживо инсистирање по сваку цену да се они који не живе у БиХ прикажу као да живе”. Босић сматра да ће свако објавити податке са своје стране, те да ће бити више резултата пописа који неће бити признати од међународне заједнице. „Глас Српске” подсетио је пре неколико дана да су бошњачки званичници, попут лидера СДА и председавајућег Председништва БиХ Бакира Изетбеговића отворено рекли да очекују да попис покаже да Бошњаци чине више од 50 одсто становништва БиХ. Поводом проблематике пописа, неки су се присетили и довели у везу актуелну пописну политику Сарајева, пре свега Изетбеговића и СДА, са оним што је записано у Исламској декларацији, коју је написао његов отац Алија Изетбеговић, где пише да „муслимани када постану већина треба свима да наметну шеријат”. Отуд, примећују добри познаваоци прилика, и двогодишње отезање публиковања резултата последњег пописа становништва у БиХ. Иако све досадашње прогнозе и сазнања говоре да Бошњака може бити око 48 одсто – што је чак пет одсто више него пре рата – нејасно је да ли је ову унутрашњу проблематику имала у виду америчка ЦИА, кад је прошле године на свом веб-сајту објавила некомплетне податке о националној структури у БиХ, по којима је 48,4 одсто Бошњака, 32,7 одсто Срба, 14,6 одсто Хрвата, и 4,3 одсто осталих.