Како ће се ријешити криза нове Владе: Са ДПС-ом до смјене Лепосавића!?

Подсјетимо, премијер Здравко Кривокапић предложио је смјену Лепосавића због његовог става о геноциду у Сребреници

Посланици парламента расправљаће данас о предлогу разрјешења министра правде, мањинских и људских права Владимира Лепосавића.

Предсједник Скупштине Алекса Бечић казао је да ће расправа бити одржана након кратке сједнице на чијем је дневном реду Предлог одлуке о измјени Одлуке о образовању Одбора за свеобухватну изборну реформу.

Влада премијера Здравка Кривокапића суочена је са највећим изазовом у односима са владајућом већином због премијеровог захтјева за смјену министра правде Владимира Лепосавића који та већина не подржава.

Подсјетимо, премијер Здравко Кривокапић предложио је смјену Лепосавића због његовог става о геноциду у Сребреници.

Наиме, Лепосавић је 26. марта током сједнице парламента изјавио да је спреман да призна да се у Сребреници догодио геноцид “кад се то и недвосмислено утврди“.

„Уопште не могу да признам или не признам догађај о којем немам сазнање. Ја сам спреман да признам да је у Сребреници учињен злочин геноцида када се то и недвосмислено утврди“, изјавио је министар Лепосавић током министарског сата у Скупштини 26. марта, одговарајући на посланичко питање Андрије Николића из Демократске партије социјалиста (ДПС) да ли је, као министар правде и људских и мањинских права, спреман да призна да се у Сребреници догодио геноцид.

„Не знам да ли је постојала геноцидна намјера 1995. у Сребреници. Могу само да вјерујем или не вјерујем судијама из Хага, било оним који су гласали за ову правну квалификацију, или онима из истог судског вијећа који су о овом питању заузели или издвојено или посебно мишљење“, казао је Лепосавић и додао да је ово питање и предмет стручних полемика.

За министра Лепосавића је то, како је рекао, разумљиво, јер је одлука Међународног суда правде, која је оквалификовала догађај у Сребреници као геноцид, заснована на пресуди Хашког трибунала за бившу Југославију.

„Хашки трибунал за бившу Југославију, осим то је основан резолуцијом, умјесто међународним уговором, готово је у потпуности изгубио легитимитет кад је уврђено да су докази извјестиоца Савјета Европе о вађењу и трговини органима цивилних српских жртава на Косову уништени у том суду“, рекао је Лепосавић.

Његова изјава изазвала је бројне осуде „међународне и домаће јавности“, у којима се тражила и његова оставка, као и позиви Тужилаштву да реагује.

Премијер Кривокапић након тога је казао, да је „обавеза Лепосавића била да на посланичко питање о Сребреници одговори у духу политике ове Владе, а не у духу академске расправе“.

“Тражио сам му оставку јер је најбоље да личним чином покажемо одговорност. Пошто је Лепосавић остао при своме ставу ја сам донио Предлог за разрјешење члана Владе, у овом случају министра Лепосавића“, рекао је Кривокапић наводећи да је „недопустиво да министар правде износи своје приватне ставове“.

Лепосавић: Влада због мене неће пасти, али хоће многе маске

Подсјетимо, Лепосавић је више пута казао да неће поднијети оставку, истакавши да он неће бити узрок пада експертске Владе, али је констатовао да ће многе маске пасти.

“Нећу поднијети оставку, јер знам да је моја изјава у суштини имала помиритељски тон. Због става и због онога што мислим нећу поднијети оставку. Нису ме питали у Скупштини је ли био геноцид у Сребреници, него да ли ја лично мислим да ли је био геноцид у Сребреници. Питање је било злонамјерно, а ја сам одговрио онако како мислим да је једино исправно и рекао сам да не негирам злочин у Сребреници, нити да на то имам право. Циљ тог питања је стварање осјећаја колективне кривице”, казао је Лепосавић.

Он је додао да ће одлуку о његовом разрјешењу донијети Скупштина која га је именовала на чело тог министарског ресора.

“О мојој судбини ће одлучивати Скупштина која ме је и изгласала на тој функцији. Мојим разрјешењем Влада неће пасти. Оно што би могло да падне су појединачне маске и евентуални рејтинзи појединих политчара и политичких група из парламентарне већине”, рекао је Лепосавић у интервјуу за РТС.

Ко ће гласати за његову смјену

Демократски фронт и Демократе поручили су да неће подржати разрјешење министра правде.

„Ако неко жели да смијени Лепосавића мораће то да уради са неким другим. Премијер се са нама није консултовао везано за разрешење Лепосавића. Да јесте ми би му рекли да нипошто не потеже такве потезе”, истакао је лидер Нове српске демократије Андрија Мандић, додајући да човјек који је припремио Закон о слободи вјероисповјести није заслужио овакав однос од стране премијера.

Генерални секретар Демократске Црне Горе Борис Богдановић саопштио је да је министар Лепосавић направио велику грешку својом изјавом о Сребреници зато што није јасно саопштио у одговору на посланичко питање да се сагласно пресуди Међународног суда правде, у Сребреници десио геноцид, при чему је утврђена појединачна, а не колективна одговорност.

„Међутим, нити ћемо бранити министра од неспорне грешке, нити ћемо га смењивати са ДПС-ом, уколико не буде договора унутар парламентарне већине“, поручио је раније Богдановић.

Грађански покрет (ГП) УРА гласаће у Скупштини за разрјешење министра правде, људских и мањинских права Владимира Лепосавића, саопштио је предсједник те странке Дритан Абазовић, а касније и потврдила посланица УРА-е Суада Зороњић.

Абазовић је казао да му је жао због ситуације са министром правде, али сматра да је он направио грешку у Скупштини, одговарајући на питање ДПС-а.

“Било је консултација након тога, али једноствано смо схватили да о свему томе треба да одлучи премијер. Он је након тога одлучио шта је одлучио. Посланици УРЕ ће гласати за одлуку премијера која се тиче смјене Лепосавића. Наша политика је транспарентна, није без укуса и мириса”, истакао је Абазовић и додао „да ко не разумије да се у Сребреници догодио геноцид није му мјесто на државним функцијама”.

Од 40 посланика опозиције одлазак Лепосавића, ће како су се већ изјаснили подржати Социјалдемократска партија, Социјалдемократе, Бошњачка и Либерална партија, укупно девет посланика.

Такав став се очекује и од 29 посланика Демократске партије социјалиста који су тражили његову смјену због изјава о Сребреници као и два представника албанских партија.

ДПС бојкотује рад Скупштине

Шеф посланичког клуба ДПС Данијел Живковић раније је поручио да ће став те партије о учешћу на сједници Скупштине на којој ће се гласати о иницијативи за разрјешење Лепосавића, бити познат кад то питање дође на дневни ред парламента.

Подсјетимо, ДПС је почетком маја најавио бојкот Скупштине Црне Горе. Рок трајања бојкота нису одредили, али су разлози јасни.

“Владајућа већина је својим понашањем претходних мјесеци показала еклатантан примјер како и на који начин за кратко вријеме урушити Устав, урушити оно што је институционална супстанца Црне Горе и скренути Црну Гору са европског пута. Не односи се ово само на Закон о Тужилаштву, то је кап која је прелила чашу. Овакво каубојско понашање владајуће већине неће остати незапажено, тј. имаћемо адекватан политички одговор у односу на то”, истакао је Живковић.

Данас скуп подршке Лепосавићу

Већи дио грађана Црне Горе који су гласали за смјену режима Мила Ђукановића са негодовањем су реаговали на вијест о смјени министра правде Владимира Лепосавића. Подсјетимо, више стотина грађана у Подгорици, Никшићу, Бару, Беранама, истог су дана ( 5. априла) протествовали поводом одлуке премијера да покрене поступак за смјену Лепосавића.

Бројни корисници друштвених мрежа најавили су и данас протест поводом разрешења Лепосавића.

“ У сриједу, 16. јуна у 12 часова окупиће се народ Црне Горе испред зграде Скупштине Црне Горе.  Да мирним путем дамо подршку министру Владимиру Лепосавићу. Не дамо те поносу српског народа“, стоји у једној од објава на Фејсбуку.

Ко је др Владимир Лепосавић?

Владимир Лепосавић, актуелни министар правде, мањинских и људских права, је рођен 24. августа 1984. године у Бару, у тадашњој СР Црној Гори, односно СФР Југославији. Дипломирао је 2008. на Правном факултету Универзитета у Београду са просјечном оцјеном 10. Троструки је добитник награде Универзитета у Београду за стручне радове у области правних и економских наука.

Стипендиста је фондације Роберт Шуман и добитник престижне Фулбрајтове награде за постигнуте академске и професионалне резултате. Специјализовао се за област међународних људских права на Правном факултету у Вашингтону, а докторирао 2016. године из области међународноправне заштите националних и вјерских мањина на Правном факултету Универзитета у Београду.

Био је стажиста у Европском парламенту у Бриселу и Стразбуру.

2006. године служио је као правни помоћник у канцеларији Високог комесаријата Уједињених нација за избјеглице у Београду, пружајући помоћ избјеглицама и интерно расељеним лицима. Другу правну помоћ пружао је као адвокат приправник за двије београдске адвокатске канцеларије од 2007. до 2009. године.

Од 2007. до 2008. радио је као адвокат приправник у адвокатској канцеларији Wolf & Theiss, а од 2008. до 2009. радио је као адвокат приправник у адвокатској канцеларији Карановић & Николић.

2015. године у Вашингтону био је ангажован као правни савјетник у адвокатским групама за јавно право и политику.

Награђивани је предавач регионалног Центра за медијацију.

Од 2008. ради као асистент предавач на Правном факултета Универзитета Медитеран у Подгорици, а у периоду 0д 2016. – 2018. радио је као предавач у звању Доцент на Факултету за пословне студије и право Универзитета Унион – Никола Тесла у Београду.

Аутор је двије монографије и неколико научних студија и чланака из области међудржавног права и међународних људских права. У издању Матице српске — Друштво чланова у Црној Гори објављена је његова књига „Ухваћени у вршењу својих права“, која је за кратко време привукла пажњу научне, стручне и шире јавности.

Био је правни савјетник Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке и активно се борио за одбрану православних светиња и измјене Закона о слободи вјероисповијести. Представљао је Српску православну цркву у Уједињеним нацијама у Женеви, као и на форумима ОЕБС-а и Савета Европе.